Glavni problemi obolelih od multipla skleroze su neadekvatna ili nikakva terapija, kao i nezaposlenost, odnosno problem oko njihovog uključivanja u društvene tokove, reziltati su istraživanja sprovedenog među članovima MS udruženja u Leskovcu, a koje je radila sociološkinja Jovana Krstić.
Nakon sprovedene ankete u formi kratkog upitnika i analize jednog broja obolelih od multiple skleroza, došlo se do zaključka da je svega dva do tri ispitanika od ukupnog broja ispitanih u terapijskom, dvoje na studijskom lečenju koje zahteva odlazak po terapiju na svaka tri meseca, dok su ostali ispitanici nemaju terapiju.
“Iako je bolest dijagnostifikovana čak više od 10 godina, tako da oni za sada koriste samo vitamine. Kao metod lečenja najučestalija i najčešća je pulsna terapija. Prima se u zavisnosti od stadijuma bolesti, neko je uzima tri puta godišnje a neko na godinu dana”, navodi Krstićeva.
Ona objašnjava da je ova bolest specifična u toj meri da skoro pa svaki oboleli ima drugačiju terapiju.
“Tačnije, nema univerzalni način lečenja što dodatno otežava i komplikuje život obolelima. Sve informacije o novim lekovima i novim metodama lečenja uglavnom dobijaju iz udruženja koje uz pomoć doktora neurologije i neuroloških radionica pomažu obolelima da dođu do novih saznanja”, ističe..
Istraživanje je pokazalo da je u doba korone obolelima od MS otežano doći do pregleda ili do prepisane terapije.
“Jedinu pomoć i podršku imaju od samog udruženja koje daje svoj maskimum kako bi se problem prevazisao. Suočeni sa trenutnim stanjem usled pandemije korona virusa , oboleli nemaju mogućnost da dođu do nove terapije, ali ni do već postojeće”, upozorava.
Još jedan problem koji otežava život obolelih jeste nezaposlenost.
“Mali procenat njih je u invalidskoj penziji koja je ispod svakog proseka, a samo lečenje jeste skupo. Zatim određeni broj prima socijalnu pomoć koja takođe nije dovoljna za normalan život i adekvatno lečenje. Tu su sezonski poslovi koji oni obavljaju, a koji samo donekle mogu da zadovolje njihove potrebe, jer usled nepredvidivog toka bolesti nisu u stanju da obavljaju posao puno radno vreme. Većina pak nema mogućnost zaposlenja jer su, kako sami kažu, nepodobni za društvo. Njihova invalidnost nije vidljiva i samim tim nije priznata, pa pored diskirimnacije, suočavaju se i sa mobingom i raznim drugim vidovima omalovažavanja i izbegavanja”, ističe Krstićeva koja sprovodi projekat “Niste sami nevidljivi”, a čiji je cilj edukacija članova udruženja obolelih od multipla skleroze, njihovo dalje uključivanje u društvene tokove, smanjivanje njihove nevidljivosti putem radionica, posete ležećih i slabo pokretnih pacijenata.
PROČITAJTE VIŠE:
Oboleli od multipla skleroze u normalnim uslovima (ne)vidljivi – NEMOĆNI u vreme pandemije
Cilj je i u uključivanje članova porodica obolelih i njihova edukacija kroz razne sociološke radionice kako bi adekvatno prižili pomoć i dali podršku obolelima od MS.
“Edukativne i sociološke terapije imaju takođe za cilj bolje sagledavanje situacije u kojoj se nalaze porodice obolelih, njihovo usmeravanje na adekvatno lečenje, oslobađanje od straha I nesigurnosti kao i odbijanja lečenju usled straha izazvanog nepoznavanjem same bolesti i način njegog lečenja. Takođe treba ohrabriti same obolele u njihovoj borbi, a stepen bolesti određuje i način na koji će se ta borba voditi. Cilj je i da se što više radi na samoj promociji udruženja, da se edukuje čitava javnost kako bi svi kao društvena zajednica mogli da pomognemo obolelima”, dodaje.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Bravo Jovana! Ti si jako plemenita, iskrena i divna osoba. Kao obolelom od MS dala si mi veliku podrsku i pomoc!
Ovo je sve mlacenje prazne slame. Da drzava i grad stvarno zele da pomognu oni bi pomogli ovako je sve prodavanje magle. Jedino sto ljudima sa MS treba jeste adekvatna terapija od samog pocetka i vecina njih ce imati gotovo sasvim normalan zivot kao i zdrav covek. Znaci radice, doprinosice drzavi, imace porodicu itd. Umesto sto ih salju u invalidske penzije i prave socijalne slucajeve i unistavaju zivote bolje bi bilo da im obezbede nove lekove i pri tome ustede. Ako vec nemaju ljudskost i gledaju samo interes neka urade analizu pa ce videti sta im se vise isplati. Ustvari i ne moraju neka pitaju zemlje koje su to vec odavno uradile.
Cilj je Milane podizanje svesti o problemu koji imaju oboleli do ms-a, Istrazivanja pomazu da vidimo stanje stvari. Tacno ste rekli da njima treba posao i normalan zivot, to je i zakljuceno samim istrazivanjem. Medjutim, postoje oni koji ne mogu da rade jer je bolest uzela maha tamo da tu mora invalidska penzija koja mora da bude dovoljna za normalan zivot. Tema je siroka i moze da se puno o tome govori ali niko ko treba to ne zeli da cuje, nazalost.