Ana Atanasković je rođena Kruševljanka, diplomirala je engleski jezik i knjževnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, danas je pisac, novinar i kopirajter, a svoju prvu knjigu „Beogradske majske priče“, objavila je 2006.godine.

Njen poslednji roman „Davorjanka Paunović“ objavljen je ove godine u izdanju „Blica“, radila je i za modni časopis ELLE, kao i za časopis VipTripDiplomatic.

Jednom je, jedan naš poznati srpski književnik izjavio, da je jednu od svojih knjiga pripremao godinama, pre pisanja naravno, kao i da je to podrazumevalo čitanje bezbroj drugih knjiga, mnogi veruju da je pisanje inspiracija, ono nešto što samo neki ljudi nose,neki dar sa neba.

Da demistifikujemo pisanje ?

“I tačno i netačno. Pisanje je i redovan, uporan posao ali i ljubav koja dolazi iznutra. Ne znam da li je sa neba, ali pisac pokušava da se poveže sa njim. Kako godine prolaze, pokušavam da se povežem sa što višim sferama koje mogu da dosegnem, jer u nižim ima mnogo opasnosti.Međutim, pisanje je prenošenje iskustva.Dar je samo mali procenat, pre bih rekla da je pisanje posvećenost. Dar može da skrene čoveka ka ludilu i sujeti,a prava posvećenost ne. Svakako jedno bez drugog ne mogu, ali se slažem i da je demistifikacija potrebna”, kaže Atanasković.

Knjige o Beogradu,“Beograd je ljubav“, Vi ste se, kao i mnogi zaljubili u taj grad. Šta ste učinili s njim u svojim knjigama ? Naterali ste još nekog da se zaljubi?

“Nadam se! Ono što je došlo do mene je da sam uspela nekima koji su rođeni u njemu, da na nov način predstavim taj čudesni grad.Opet ću se vratiti na iskustvo- ono je najbitnije. Emocija. Jer svaki grad, pa i Beograd je skup koraka, emocija, težnji i patnji ljudi koji u njemu žive. Ja pokušavam da uobličim svoje i spojim ih sa bivšim, sada već opštim”, odgovara naša sagovornica.

Jelena Anžujska“, o srpskoj kraljici i „Kraljica jorgovana“ dopunjeno izdanje ove prve…deo knjige uvršten Vam je u knjigu „Manastir Sopoćani“. Ko je bila ta žena? Šta ste otkrili o njoj radeći na ovom delu?

“Veoma zanimljiva, čak pomalo i misteriozna, ali svoja. Neki su govorili da je bila katolički špijun. Neki, da je rođena u Francuskoj, a istorija kaže u tadašnjoj Ugarskoj. Ja sam spojila istoriju i mit i pokušala da dođem do njene duše, do razrešenja kako se osećala osoba koja je u srednjem veku došla u nepoznate joj srpske zemlje i u njima izgradila duhovnu zaostavštinu, koju neizmerno poštujem”, objašnjava nam Ana.

Roman „Moja ljubav Nikola Tesla“,o ženi Katarini Džonson, jedinoj koja ga je iskreno volela..Da li je to istina?Da li je Tesla nju poznavao? Šta nam otkrivate u romanu?

“Ne samo da ju je poznavao, nego su se intenzivno družili i on je decenijama svaki Božić provodio u domu njenog supruga Roberta Andervuda Džonsona, sa celokupnom porodicom Džonson. Ona mu je pisala pisma, a i on njoj, dolazio je na njihove zabave, išli su na ručkove i večere, pevao je pesmice njenoj deci ,pisao za Robertov časopis…sve je to opisano u romanu. Bila mu je prijatelj, poverenik, srodna duša i žena koja ga je najviše volela”, priča nam dalje naša sagovornica.

„Davorjanka Paunović“, Vaš poslednji roman u izdanju Blica. Nešto što smo svi mogli da čitamo u medijima, bila je to velika strastvena ljubav, čoveka koji je ove prostore obeležio svojom politikom zauvek, a ovu ženu sahranio, na mestu gde je,valjda, mogao da je vidi i obilazi često..?

“To je bila zajednička želja,prvo njena,pa njegova.Davorjanka je,tako strastvena,borbena,neprikosnovena i nekonvencionalna ostala u srcu Josipa Broza Tita, zauvek”, zaključuje Ana.