NIŠ – Profesor Milan Jovanović demantovao je danas pisanje medija o prikrivanju narkodilera u bolnici od strane lekara iz Niša.

On kaže da se radi o medijskom linču, koji je započeo prošle godine i koji je inicirao pokretanje sudskog postupka zbog urušavanja časti, ugleda i kredibiliteta. Demant objavljujemo u celini.

„U svojoj 26 – togodišnjoj praksi svoje pacijente nikada nisam birao po osnovu nacionalne i verske pripadnosti, nivoa obrazovanja, političke i seksualne orjentacije ili pak stava po pitanju opojnih droga, alkohola, pušenja idr. Nikada nisam zadirao u privatni život pacijenata i u njihovu prošlost, niti me je ikada zanimalo da li je neko od njih nekada bio u zatvoru i zbog čega. Moj odnos prema pacijentima uvek je bio korektan i profesionalan, pri čemu nikada nisam pogazio etički Kodeks i Hipokratovu zakletvu. Korupcija je nešto što sa indignacijom odbacujem i osuđujem.
Mladog pacijenta, prema kojem se diskriminatorski ophodite, prvi put sam susreo krajem januara ove godine, odmah nakon urološke operacije, konstatujući mu masivnu trombozu dubokih vena i akutni prekid protoka kroz levu karličnu arteriju. Kako je na uključenu terapiju došlo do određenog poboljšanja prokrvljenosti ekstremiteta fokusirali smo se na lečenje pomenute tromboze, a od bajpas operacije smo odustali i zbog teške infekcije u operisanoj preponi. Šestomesečno lečenje lekovima koji utiču na zbrušavanje krvi i kontraindikuju bilo kakav operativni zahvat, završeno je krajem jula 2015. Kako smo kolega Đorđević i ja svojim pristupom i posvećenošću pridobili potpuno poverenje pacijenta i obzirom da sam u avgustu koristio godišnji odmor, operaciju smo odložili za septembar. Nakon suzbijanja intrahospitalne infekcije, o kojoj su izveštavali i mediji, primili smo ga radi operacije. U to vreme, pacijent je imao grčevite bolove u listu i butini nakon 30-tak metara hodanja, što je apsolutno indikovalo hirurški zahvat.
Što se tiče dijagnoza, koje sam ispisivao, decidirano tvrdim da su one krajnje precizne i zasnovane na doktrini koju sam do detalja izučio i koju prenosim na svoje kolege i studente. Svaka dijagnoza koju sam ikada napisao je podložna preispitivanju ali ne policije, upravnika zatvora ili kolega sa nižim zvanjima i nedovoljnim znanjem.
Iako nisam imao nikakvih saznanja da pacijent, koji je došao u bolnicu kao civil, treba da dosluži zatvorsku kaznu, niti me to zanima, (za šta zahtevam poligrafsku proveru), podvlačim da bih i u slučaju da sam to znao, ispisivao identične dijagnoze, postavljao identične indikacije i zalagao se na isti način da pomognem izlečenju tog kao i svakog drugog pacijenta, u duhu medicinske etike i Hipokratove zakletve..
Što se tiče nedostatka nekakvog delovodnog broja ili pečata, ne znam o čemu se radi. Pretpostavljam da je pacijent zaboravio da u ambulanti overi potpisan specijalistički izveštaj, što predstavlja manjkavost, ali ne i falsifikat, jer je dijagnoza, opis fizikalnog nalaza i predložena terapija apsolutno u skladu sa doktrinom, koje se uvek držim, nevezano za to o kom se pacijentu radi.