Telefonska linija 194 za pozive pacijenata u službi Hitne pomoći Vranje je otvorena non – stop. Na telefonske pozive se od zaposlenih lekara i medicinskih sestara javlja onaj ko je najbliži telefonskom aparatu. Njihova lica odmah poprime zabrinut izraz kada sa druge strane žice čuju usplahiren glas koji poziva za pomoć. I u tom trenutku oni uvek ostanu pribrani i smirenim glasom daju neophodna uputstva kako da se ophode prema unesrećenom dok pomoć ne stigne.

Dobro uigran tim

Ovakve situacije se u ovoj službi ponavljaju iz dana u dan, noći u noć, svih 365 dana u godini. Na sve izazove uvek je spremno da odgovori jedanaest zaposlenih lekara, među kojima je šest specijalista i dva zaposlena na određeno vreme, kao i dvadeset medicinskih sestara i tehničara, zajedno sa načelnikom službe Danijelom Milovanovićem.

„Od nedavno naše lekarske ekipe su pojačane sa dva lekara koji su angažovani preko projekta koji naš Zdravstveni centar realizuje u saradnji sa lokalnom samoupravom. Na taj način su angažovane i dve medicinske sestre, a imamo i jednu sestru koja već radi na određeno vreme. Svi oni zajedno, sa još 24 vozača vozila Hitne pomoći i dva spremača, čine jednu uigranu ekipu koja broji negde oko šezdesetak zaposlenih radnika uvek spremnih da izvrše sve postavljene zadatke. To nije nimalo lako ako se ima u vidu da naša služba pokriva teritorije grada Vranja i Vranjske banje. Rad zaposlenih u službi organizovali smo u dve smene. Jedna je dnevna, a druga noćna i traju po dvanaest sati. Posle noćne smene oni imaju dva dana odmora, a već trećeg dana se nalaze u stanje pripravnosti, a to znači da su u obavezi da se na poziv odmah jave u službu“, objašnjava Milovanović.

Zaposlenima u Hitnoj pomoći  posla nikada ne manjka. Ponekada ga imaju toliko da ne mogu glavu da dignu od hitnih slučajeva

Pored svakodnevnih obaveza oko transposrta pacijenata u veće kliničke centre i lečilišta u zemlji, leti kada krenu građevinski i poljski radovi i kada je veća frekvencija saobraćaja imaju više intervencija zbog povreda, ali i ujeda zmije. Zimi kada odlaze na teren mnogo puta moraju da potraže pomoć i od vatrogasaca spasilaca kako bi njihovim saonicama mogli da odnesu bolesnika do ambulantnih kola. Njihovi redovni pacijenti su astmatičari i srčani bolesnici koje takođe zbrinjavaju, baš kao i pacijente koji im se u noćnoj smeni javljaju zbog upale grla, zapušenog nosa, dijareje i temperature od 37,5.

A koliko je u stvari ova služba dobro organizovana i koliko može da bude efikasna pokazala je nedavno kada je zbrinjavala povređene pripadnike Vojske Srbije čiji se autobus prevrnuo podno vranjskog izletišta Pržar. Tada su na mesto nesreće u veoma kratkom roku upućene sve medicinske ekipe koje se angažuju u ovakvim slučajevima i koje su na lice mesta zbrinule dvadesetak povređenih lica sa teškim i lakšim povredama.

„Kada su naše ekipe stigle na mesto nesreće zatekle su stravičnu sliku. Autobus koji se prevrnuo bio je okrenut u stranu, a pored njega je zjapila provalija. Lekari su odmah počeli sa zbrinjavanjem najtežih pacijenata. One sa prelomom glave i ekstemiteta odmah smo uputili u naš Zdravstveni centar na dalje zbrinjavanje. Za njima smo potom slali pacijente sa lakšim povredama. U prevozu pacijenata učestvovalo je i vojno sanitetsko vozilo. Za ono što su naše medicinske ekipe toga dana uradile na mestu nesreće Vojska Srbije nam je uputila zahvalnice“, priseća se Milovanović.

Izneli čoveka iz provalije

Prvi čovek Hitne pomoći ističe da njegove ekipe tokom obavljanja svog posla nailaze na slične situacije u kojima moraju da zbrijavaju pacijente ali i da poseduju veštine za spašavanje i iznošenje unesrećenih iz manje pristupačnih mesta.

Poslednji put su na nosilima izneli čoveka teškog stotinak kilograma iz provalije gde se survao traktorom

Jedne zime se ekipa Hitne pomoći zaglavila u snegu u jednoj od vranjskih ulica kada je u kasnim noćnim satima krenula u pomoć pacijentu. Niko od građana koje je probudila buka nije hteo da izađe da im pomogne nego su svi situaciju pažljivo pratili iz svojih toplih domova. Izašli su iz snežnog smeta tek kada im je jedan građanin koji je imao veštačku nogu doneo lopatu.

Njegova ekipa se odlično pokazala i kada je prilikom transporta porodilje u niški Klinički centar došla u situaciju da sama obavi porođaj nadomak Niša, a koji se dobro završio i po bebu i njenu majku.

„Kada se naše ekipe nađu na terenu zajedno sa opremom njen vek je mnogo kraći od one koju koristimo u našim prostorijama. Oprema koju imamo zadovoljava naše potrebe ali je neophodno jedno kontinuirano zanavljanje poput EKG aparta i defibrilatora. Raspolažemo sa dvanaest kombi i dosta putničkih vozila. Zbog prirode posla sva ona imaju zavidnu pređenu kilometražu. Primera radi naše kombi vozilo staro dve godine već ima pređenih 230.000 kilometara“, ističe Milovanović.

On na kraju dodaje da zaposleni u ovoj službi odlaze na seminare i edukacije kad god im se za to ukaže prilika, a da je doktor Peđa Stojanović održao u Domu zdravlja obuku i predavanje o kardiopulmonalnoj reanimaciji.

Projekat „Da ne bude prkasno“ realizuje se uz pomoć grada Vranja. Stavovi izneti u medijskim sadržajima nužno ne odražavaju stavove donatora.