Onkolokoški pacijenti su se nakon izbijanja pandemije korona viriusa našli u nezavidnoj sitauciji. Zbog situacije u kojoj se našao ceo zdravstveni sistem u našoj zemlji, otkazani su mnogi pregledi, snimanja i operacije. Sve to je uticalo na pogoršanje statistike po kojoj je Srbija trenutno druga po stopi smrtnosti od malignih oboljenja u Evropi.

Jedan od razloga za to je sasvim sigurno i manji broj preventivnih pregleda koji su obavljeni u prethodnom periodu. Onkologija je jedna od grana medicine na koju je pandemija korona virusa imala najviše uticaja- još i pre izbijanja pandemije broj preventih pregleda u našoj zemlji nije bio na nivou zemalja Evropske unije. Osnovni preduslov za uspešno lečenje onkoloških oboljenja jeste njihovo rano otkrivanje i zato je važno redovno odlaziti na preglede.

Brojevi u našoj zemlji zabrinjavajući

Prošle godine je u Srbiji dijagnostifikovano preko 42 hiljade novih slučajeva malignih bolesti. Da su žene jedna od najugroženijih grupa pokazuje i podatak da svaka osma žena u našoj zemlji tokom života dobije karcinom dojke. Kod muškaraca su najčešći rak pluća i rak debelog crva, a kod velikog broja pacijenata dijagnostifikuje se i rak prostate od koga godišnje umre oko hiljadu ljudi u našoj zemlji. Ono što doprinosi povećanju broja pacijenta koji boluje od ove bolesti jeste i činjenica da se životni vek stalno produžava.

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije leči godišnje oko 12.000 pacijenata, od čega je 6.000 sa novootkrivenim malignitetom, što samo pokazuje kolika je potreba za lekarima ove specijalizacije. Kapaciteti u državnim medicinskim ustanovima se stalno proširuju, nabavlja se nova i moderna oprema, što skraćuje liste čekanja. Ipak, uprkos svim naporima zvaničnika da reše probleme sa kojima se pacijenti suočavaju na svakodnevnom nivou, mnogi od njih se odlučuju da lečenje nastave u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Ukoliko vas zanimaju iskustva pacijenata koji se leče na onkološkim klinikama u Srbiji, sajt Hipokratija je idealno mesto za vas. Na ovom sajtu, jednostavnim odabirom željene specijalizacije možete pročitati iskustva drugih pacijenata koji su već bili u nekoj od više od dve hiljade zdravstvenih ustanova u celoj zemlji. To vam može pomoći da lakše donesete odluku u kojoj ustanovi ćete nastaviti lečenje.

Hipokratija vam omogućava da podelite svoje iskustvo i ocenite razne aspekte rada neke ustanove, čime možete pomoći drugima da odaberu najbolju opciju. Na sajtu možete pronaći sve potrebne informacije o zdravstvenoj ustanovi, uključujući broj telefona, adresu i mejl, što olakšava zakazivanje pregleda. Uskoro će na Hipokratiji biti dostupni i profili lekara, gde ćete moći pročitati utiske pacijenata o nečijem radu.

Prema poslednjim navodima medija, planirano je da se Kovid bolnice koje su izgrađene za vreme pandemije na nekoliko lokacija u Srbiji pretvore u palijativne centre, nemenjene najtežim pacijentima. Kako na godišnjem nivou u našoj zemlji od karcinoma premine oko 20 hiljada ljudi, jasna je potreba za otvaranjem ovakvih medicinskih ustanova. Osim onkoloških pacijenata, u ovim ustanovama će se lečiti i dijabetičari, kardiovaskularni i cerebrovaskularni bolesnici ali i svi pacijenti kod kojih su dijagnostifikovane teške i neizlečive bolesti.

Rešenje – preventivni pregledi

Onkologija se bavi uzrocima, faktorima nastanka, rasta i lečenja tumora koji mogu biti dobroćudni ili zloćudni. Zloćudni tumori se nazivaju rakom ili kancerom i predstavljaju nekontrolisani rast abnormalnih ćelija. Maligne bolesti se najčešće javljaju kod starijih osoba i predstavljaju drugi po redu uzrok smrtnosti kod odraslih. Godišnje u svetu od raka umre blizu deset miliona ljudi, a u Srbiji taj broj iznosi oko 20 hiljada. Najsmrtonosniji karcinomi su rak debelog creva, leukemija i limfom, rak pluća, melanom (rak kože), rak jajnika, rak pankreasa i rak prostate.

Najčešći vidovi karcinoma koji se dijagnostifikuju kod pacijenata u našoj zemlji jesu karcinom pluća, karcinom dojke i karcinom debelog creva. Svi ovi oblici karcinoma se mogu otkriti na vreme uz pomoć redovnih pregleda lekara specijalista, koji ne traju dugo, ali imaju višestruku korist za pacijenta. Preventiva, uključujući smanjenje faktora rizika kao što su pušenje, prekomerna telesna težina, neaktivnost i alkoholizam, ključna je za sprečavanje karcinoma. Skrining u pretkliničkoj fazi je takođe važan u otkrivanju i lečenju karcinoma.

Preporučuje se da žene jednom godišnje obavljaju preventivne preglede radi ranog otkrivanja karcinoma grlića materice, jajnika, endometrijuma i dojki. Ovi pregledi uključuju ginekološki pregled, PAPA test, kolposkopiju, ginekološki ultrazvuk, ultrazvuk dojki ili mamografiju.

Rak pluća je jedan od najrasprostranjenijih a kako bi se otkrio na vreme, neophodni su pregled plumologa, skener pluća i, po potrebi, bronhoskopija. Za ranu dijagnostiku karcinoma prostate, potrebni su pregled urologa, PSA-prostatični tumor marker, urološki ultrazvuk i magnetna rezonanca.

Kako bi se dijagnostifikovao rak debelog creva potrebni su pregled gastroenterologa, FOBT, odnosno pregled stolice na skriveno krvarenje i kolonoskopija. Za ranu dijagnostiku karcinoma organa za varenje potrebni su pregled gastroenterologa, gastroskopija i kolonoskopija, dok je za ranu dijagnostiku karcinoma kože, odnosno melanoma, potrebna dermoskopija.