Leskovčanin Dobrivoje Stojiljković (82), koji živi sam sa penzijom od 15.000 dinara, našao se u vrtlogu sudske i vodovodne birokratije iz koje nikako da izađe zbog godina i nesnalažljivosti, pa je dosuđen da mesečno za navodnu enormno utrošenu vodu izdvaja po dve trećine od svoje skromne penzije.

„Ako mi neko ne pomogne, ja ću do kraja života ostati sa 5.000 dinara i trpeti za koricu hleba“, komentariše ovaj penzioner koji je u našu redakciju došao sa prijateljem Milošem Vučkovićem, profesorom matematike.

Međutim, pomoć profesorova, koji ranije nije znao sa čim se suočava starac, stigla je prekasno.

Dug uznosi 250.000 dinara

Još 2006. godine, Stojiljkoviću, koji je mesečno trošio oko 4 kubuka vode, počeli su da stižu visoki računi u kojima se navodila potrošnja od 10, 15, 30, 100, pa čak do 4.009 kubika, koliko je navedeno na računu za jun 2011. godine.

„Jednog meseca bi stigao račun na enormni iznos, drugog meseca na iznos od oko četiri kubika. Odlazio sam više puta u gradski Vodovod i upozoravao da nešto nije u redu. Obećavali su da će rešiti problem, da će doći i pogledati vodomer i eventualni kvar, ali svih tih godina niko nije kročio u moje dvorište. Nisam ni znao da su me kasnije tužili, nisam otišao na suđenje, pa je sud presudio po predlogu Vodovoda“, priseća se starina.

Zakasnio je čak i sa žalbom na presudu Osnovnog suda, koju je zbog nedostatka novca pisao sam. Tražio je razumevanje od sadašnjeg rukovodstva Vodovoda, od predsednika oba suda, od privatnih izvršitelja, pisao pisma političirima…

„A onda sam ja tužio Vodovod. Održano je prvo ročište na kome je sudija predložio poravnanje. Međutim, kada sam otišao u Vodovod rekli su mi da će pristati ako se složi izvršitelj, a izvršitelj je rekao da Vodovod treba da uputi takav zahtev. I tu je sve stalo“, priča pokazujući kup prepiski, tužbi i presuda.

Ko zna koliko bi enormno uvećano stanje potrošnje potrajalo da neko iz JP Vodovod nije primetio onaj iznos od preko 4.000 kubika, pa se prešlo na paušalnu procenu od 8 kubika na mesečnom novou. Tek septembra 2016. vodomer je baždaren i od tada se potrošnja vode Dobrivoja Stojiljkovića kreće u normali od četiri do 5 kubika po mesecu.

On je zajedno sa Vukovićem, posle pravosnažne presude, bio  primljen i kod sadašnje direktorke Vodovoda Kosare Ilić, koja je saslušala problem. Njena pretopstavka, priča profesor, bila je da je verovatno došlo do kvara na instalaciji unutar dvorišta ili kuće, za šta preduzeće nije zaduženo, te da je voda sigurno negde curila. Bila je, prepričava profesor, voljna da pomogne, ali slučaj je bio sudski okončan, te da potrošenu vodu mora neko da plati.

„Ipak, da je bilo kvara, voda bi curila svakog meseca i računi svakog meseca bili bi visoki. Dolazim do zaključka da kvara nije bilo s obzirom da ni posle ni pre baždarenja vodomera nije bilo popravki na mreži. Pre će biti da vodomer nije bio ispravan“, slaže matematičar pretpostavke uz činjenice.

Za svoju nesreću Stojilković krivi i sebe, pre svega što nije bio uporniji i što je propuštao suđenja. Star je, kaže, pamćenje mu popušta.

Sada sa 5.000 dinara živi veoma teško.

„Upašću u druga dugovanja, za struju, na primer, koju plaćam povremeno tako što se pozajmuljujem od prijatelja a ne vraćam novac. Trpim gladan. Živim na hlebu i kropmpiru. Od gladi mi se vrti u glavi, pa sam tako pre neki dan pao i povredio se“, priča i pokazuje povredu na nozi.