Vranjanku Tamaru Misirlić, učenicu četvrtog razreda Ekonomske škole, njeni sugrađani su je do sada uglavnom znali kao uspešnu karatistkinju i državnu reprezentativku koja je u ovom sportu na takmičenjima osvojila trista medalja, a od prošle godine i kao humanitarnog radnika.

Da krene da se bavi humanitarnim radom podstakla je tužna priča devojčice Anđele koja je živela u planini sa majkom u ruševini od kuće. Ona je tada nešto novca izdvojila od svoje stipendije i krenula da ovoj devojčici lično uruči poklon iako je do nje morala u jednom pravcu da prevali 45 kilometara.

Tužan život Anđele i njene majke je toliko dirnuo da zbog njih danima nije mogla da spava. Posebno je mučilo pitanje kako to da bogati ljudi, među kojima je dosta i onih koji su bogatstvo stekli preko noći, mogu da budu imuni na ovakvu nesreću koja je zadesila ovu malu devojčicu i njenu majku.Tada je u sebi čvrsto odlučila da sama krene da pomaže ovim ljudima koji su zbog svoje sirotinje zaboravljeni od svih. Otuda Tamara neumorno traga za ljudima iz kategorije marginalizovanih grupa, kako su u javnosti okarakterisani, kako bi im pružila ruku pomoći i vratila nadu u bolje sutra. Iako ih redovno zatekne u pocepanoj, prljavoj odeći i potpunoj nemaštini ona je spremna da im uputi reči ohrabrenja, zagrli ih i za njih pripremi neki vid pomoći.

„Na početku mog humanitarnog rada, u ovom vremenu poremećenih vrednosti, veliku pomoć su mi pružili drugovi i drugarice iz mog odeljenja  na čemu sam im veoma zahvalna. Pomažu mi i mnogi nepznati ljudi i sve to mi je dalo snagu da krenem još odlučnije da pomažem ljudima koji nemaju od čega da žive“, priča Tamara.

Zato je gotovo stalno na terenu i njena fb stranica je puna fotografija onih kojima je pomoć potrebna. A kada joj se neki ljudi jave da žele da pomognu njoj je puno srce i tada se ona sa punim rukama poklona vraća se porodicama kojima je ova pomoć neophodna.

„U takvim situacijama svi me dočekaju sa osmehom i suzama u očima. Deca mi odmah potrče u zagrljaj i grle do iznemoglosti. Kada osetim njihove nejake ručice oko svog vrata znam da sve ovo što radim ima i te kakvog smisla“, kaže kroz osmeh Tamara.

Iza ove smerne devojke koja izgledom podseća na mis sveta je mnogo neprospavanih noći. To je samo zbog toga što sve obaveze ne može da završi u jednom danu. I dok se danju bavi humanitarnim radom i treninzima ona noću uči kako ne bi zaostala iza svojih drugara u školi. Uprkos tome ona nije ni za trenutak zapostavila svoje obaveze koje ima kao sudija i pomoćnik trenera u Karete klubu Vranje.

Takva je Tamara i na svakom sportskom borilištu gde bukvalno sa terena „počisti“ sve svoje protivnike kada se nađe na nekom od takmičenja. Tako je nedavno i na evropskom prvenstvu u karatea u Karlovim Varima osvojila visoko treće mesto.

Foto: Tamara Misirlić