Živimo u svetu u kojem je pojedinac zaboravljen i nezaštićen, koga sistem ne prepoznaje. Ako se običnom čoveku u današnjem društvu nešto desi, on ne može da očekuje pomoć ni od koga. E, to je glavna poruka koju nosi ova predstava.

Karte za premijeru su u prodaji po ceni od 300 dinara

Ovako je na večerašnjoj konferenciji za novinare reditelj Miloš Jagodić najavio premijeru predstave „Otac“ po tekstu Augusta Strindberga u leskovačkom Narodnom pozorištu koja je zakazana za utorak, 22. januar sa početkom u 20 časova.

U glavnim ulogama se pojavljuju Dragan Marjanović kao Kapetan, Suzana Grujić, kao njegova žena Laura, Petra Dimitrijević kao njihova kći Berta, Filip Radivojević u ulozi Doktora Estermarka, Ivan Janković kao Pastor, Dušica milošević kao dadilja Margaret i Predrag Smiljković kao vojnik Ned.

Za scenografiju je zadužena Selena Orb, kompozitor je Miodrag Mika Mladenović, a kostimograf je Dalibor Blagojević Darius.

„Dramski sukob u „Ocu“ je večan, univerzalan i vanvremenski – sukob dve volje, očinstva i materinstva, muža i žene, jednog nezadovoljstva protiv drugog, neostvarenosti jednog protiv neostvarenosti drugog, majke protiv oca, polovine jednog bića protiv polovine drugog – do neminovne i konačne propasti“, kaže reditelj.

Sve likove u predstavi povezuje nesporazum i obostrano nerazumevanje.

“Danas, kada je u modernom pozorištu retko šta jasno, mi postavljamo na daske koje život znače jedan klasik koji će biti mešavina modernog i starinskog pozorišta. To je ono u čemu uživam da radim i veliko mi je zadovoljstvo što smo supeli da u celu priču unesemo toplinu”, ističe Jagodić.

V. d. direktora Narodnog pozorišta Leskovac i glavni glumac u predstavi Dragan Marjanović istakao je da jedan ovako veliki projekat ne bi mogao da bude realizovan bez pomoći lokalne samouprave.

„Imamo velike planove sa ovom predstavom, ali najpre da „pregrmimo“ premijeru“, kazao je Marjanović.

PROČITAJTE VIŠE:

АУГУСТ  СТРИНДБЕРГ “ОТАЦ“ – ЧЕКАЈУЋИ  ПРЕМИЈЕРУ

August Strindberg je jedan od najznačajnijih evropskih književnika, koji su u drugoj polovini 19. veka, utemeljili modernu građansku dramu. Imao je ogroman uticaj na razvoj evropske i svetske dramaturgije, kao i pozorišnog stvaralaštva. Kritikovao je savremeno društvo, večnu borbu polova i sukobe mišljenja, koji dovode do destrukcije porodice.

Tragedijom „Otac“ (1887) iz tadašnjeg savremenog života, počeo je otvoreno da govori o borbi za prevlast u braku i o borbi polova u kojoj potencira „borbu mozgova“ i „psihičko ubistvo“.

Šveđani slave Strindberga kao dramskog pisca, pesnika, kritičara i slikara, koji je u isto vreme naturalista i simbolista, naučnik, ali i mistik, aristokratski snob i pripadnik proleterijata. U njegovim delima prepoznaju se „kratki rezovi“ iz njegovog života, pa je linija između istine i sna, lične drame i pisanog teksta, u njegovim delima veoma tanka.