Ono što u životu najviše želite, po pravilu se ne može kupiti novcem, a ponajviše ne prijatelji, talenat i, po meni najvažnije – maniri i vaspitanje. Novcem, odnosno, trgovinom uticaja, mogu se, s druge strane, kupiti funkcije, bahatost, privilegije… Jednom rečju MOĆ zbog koje vas se ljudi boje i zaobilaze vas u širokom luku uz logiku – ne zameriti se.
Da li smo jedina zemlja na svetu u kojoj društvo tako funkcioniše? Nismo, ubeđena sam. No, sve ovo je za neku drugu priču, ili nastavak ove, ali mene zanima otkuda Sunčica Ilić, dugogodišnja direktora Osnovne škole „Trajko Stamenković“ Leskovac, crpi svoju moć za inaćenje s roditeljima, za pretnje novinarima, konkretno, novinarima Jugmedie, za osorno i bahato ponašanje prema istim, ali i prema svojim kolegama u školi i onima koji ne rade u školi, a sticajem okolnosti zakucaju na njena direktorska vrata?
Zašto su se roditelji, onomad posle protesta u dvorištu škole naknadno uplašili pa u svom demantiju umesto punih imena i prezimena izgovaraju samo svoje inicijale i to ne svi. Neki, čak, ni ta početna slova svojih imena i prezimena nisu smeli da kažu. Zašto odjednom postaju ljudi bez glasa i imena?
Uplašili su se, kažu!
Ja ih duboko razumem jer strah za svoje dete jedan je od iskonskih strahova, ali oni se, vele, nisu uplašili samo zbog mogućnosti da će im u školi biti maltretirana deca, već da će ostati bez osnovne egzistencije (snimljene izjave).
Kako, zašto, pitam i dobijam odgovor od kojeg se ledim: „Pa oni su moćni! I pitanje: Pa, znate li čija je ona žena?“
Ko su to oni, koliko direktora ima ova škola – jednog, dva, tri…?, pitam u nedogled, a i sama znam zašto upotrebljavaju množinu. Da, pominju ime druge osobe, muške.
No, da za trenutak zaboravimo na tu mušku osobu i da se opet vratimo na direktorku Sunčicu Ilić, koja je na tradcionalnim sastancima sa gradonačelnikom Leskovca, kad na nju dođe red da govori, skrušena, blaga, tiha, kao presveta Bogorodica, doduše sa skromnim vokabularom.
Kako se takva osoba van te prostorije, u kojoj je ispred čovek u čije oči gleda kao u božje, van nje pretvori u moćnu ženu, s „manirima“ bahatosti, osionisti, nadmenosti, drskosti, surovosti, tvrdoglavosti i iznad svega – sujetnosti?
Za Sunčicu Ilić, izvesno je, niko do sada nije rekao da je dobar ili odličan menadžer, preduslov za svakog direktora, bar ja, koja , eto, pratim i lokalnu društvenu scenu, nisam čula. Nisam čula reči hvale ni od onog „vrhovnog komandanta“ grada na Veternici, a on, verujte, sebe radi ili radi onih o kojima govori, voli da istakne dobru vest i da pohvali dobar potez. Naprotiv, o Sunčici Ilić, koja je sticajem okolnosti sada sfera mog interesovanja, čula sam samo ono što joj ne ide u prilog, a o čemu neću da pišem, jer mi je tračarenje slaba strana.
Pa otkuda, zaista, ovoj po, sposobnostima, skromnoj ličnosti tolika moć? Iz čije moći crpi sopstvenu?
I tu dolazimo do izvora moći, do onog muškarca. Dolazimo do njenog supruga, do novinara Bratislava Batu Ilića!
„Pa bolje je da ženi leđa čuva muž, nego žena mužu. Mi smo patrijarhalno društvo“, objašnjava mi uz kaficu prijatelj muškog pola s osmehom na licu.
Da, kažem, ali sada dolazimo do narednog pitanja: Otkud novinaru tolika moć?
Mi novinari nismo uzalud na sedmom mestu po sili, a ja lično mislim da u današnjoj Srbiji nismo ni na 70.mestu jer smo ućutkani, uplašeni, degradirani, omalovaženi, napadani, prozivani… Jednom rečju – niko i ništa, razmišljam glasno.
E, nije baš tako, umeša se treći sagovornik za našim stolom koji s novinarstvom nema ništa sem što novinare čita i gleda.
Novinari i mediji danas jesu moćna sila, mašinerija, samo ako su režimski, i oni u Beogradu i oni na lokalu, posebno muške Gordane Uzelac, poentira zajednički prijatelj dvoje novinara i prelazi na zanimljiviju temu, za njega.
Dakle, direktorka Sunčica Ilić, da budemo iskreni, nikada ne bi bila direktorka, iako je to tražila i želela još u vreme vlasti demokrata, da njen suprug Bratislav Bata Ilić nije dopisnik TV Prve, a da je dopisnik neke gledanije televizije ko zna do kojih visina bi dosegla. Leskovčani to znaju, znali su to i roditelji, kojeg Batu vide u zagrljaju sa lokalnim vođom i „Bato, Bato, Bato…na velikim televizijama sa vrhovnim vođom.
E otuda Sunčica crpi snagu, tu je izvor njene bahate moći, otuda njena smelost da novinaru, koji zna, ume, sme i može, nadmeno preti tužbama za istinu o protestu roditelja 1. septembra, objavljenoj u tekstu Jugmedie.
Ne, neću da pišem o trgovini uticajem. Bože sačuvaj, kako je često kroz kolumne pisao naš poznati Leskovčanin, neću da kažem da je reč o „ti meni, ja tebi“, što se svodi na isto, taman posla, jer toga nema, nikako nema!
Čitamo se u sledećem tekstu na istu temu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Najzad docekasmo da procitamo javno, imenom i prezimenom! Bravo! Jedva cekam nastavak!
Aman ljudi kakva moć od Bate? Ruralni neškolovani novinar, koji ponizno podržava naprednjačku bahatost i uživa sitne privilegije.
BRAVO ,tako se pise clanak sa slikom sa punim imenom i prezimenom i sa stvarnom slikom stanja pomenutih supruznika ,jos jednom bravo
Koliko se secam,Bata Ilic je propali student veterine iz Bunuskog Cifluka.Kad je on zavrsio za novinara?
Lep tekst, ali šta ako i njen suprug uzvrati sličnom pričom sa drugim ulogama, da bude čisto kolegijalan. Bila bi to lepa zanimljiva jesen sa trač rublikom.
Da bi neko na ovo odgovorio treba da ima nešto što taj gospodin nema.
Ono sto ste razumeli rekli ste, tj napisali, , doduše sa skromnim vokabularom, ja sam razumeo da je intelektualno u rodbinskoj vezi sa Brnabic Anom. Ta Ana nezna ni polurecenicu da sroci i nema nikakav fakultet.
U istrazivackom novinarstvu, morate ici do kraja. Dali ima diplomu fakulteta, dali je istu kupila, sve ostalo nemorate da pisete, znamo kog Vucic postavlja za recimo direktora EPS, ali nema struje. U skolama Srbije dominira vrsnjacko nasilje, nastavnici matematike najvise uzimaju pare, oce i ovi iz likovno, i nikako mi nije jasno zasto ranac prvaka mora da je onoliko tezak.
Ovakve bahate, kad bi slucajno ostali bez drzavnog posla, pocrcali bi za leb posto nista neznaju da rade. Nije Suncica usamljen slucaj koji konzumira lazi i bahato ponasanje. Tesko si ga i g. Ilicu sa ovom zenom.
Bravo 👏 apsolutno tacno.
Zena je upravo takva iz iskustva svog govorim.
Bravo za tekst! Bravo za stil pisanja! Bravo za hrabrost!
Uživao sam čitajući tekst. Toliko toga govori o vremenu u kome živimo, o savremenim uslovima poslovanja, o povoljnoj sredini za ivestiranje! Investiranje u šta? U budućnost ne sigurno, bar ne na ovaj način i na ovom stepenu školstva. Iskren da budem do pre par dana nisam ni znao ko je Sunčica Ilić. Ali s obzirom da me zanima budućnost dece, stanje našeg obrazovnog sistema i razvoj istog, zainteresovala me priča. I iz još jednog razloga me zainteresovala. Dve strane jedna strana predstavnika medija koju jako poštujem i druga strana predstavnika sistema obrazovanja, koja ima značajnu ulogu u društvu ili bi bar trebala da ima, rekle su različite stvari na istu temu. Zanimao me ko govori istinu a ko laž. Posle drugog teksta već na ovu temu a sada i trećeg shvatio sam ko govori istinu. I drago mi je da još uvek postoje hrabri ljudi u ovom gradu, poput autorke ovog teksta, koji umeju i smeju da građane upozaju sa istinom. Iako građani istinu znaju ali ne smeju da je komentarišu. Žalosno je što sve veći broj ljudi koriste šifre i nikove a ne smeju da se potpišu iz straha raznoraznih. S druge strane ponižavajuće je da je sistem obrazovanja spao na ovakve direktore koji bi trebali da nauče našu decu a ni sami naučeni nisu. Krajnje je vreme da se onaj ko je na poziciji, bilo kojoj, pozove na odgovornost i da ti isti na pozicijama shvate da nisu bogom dani i da tako mogu da se ponašaju kod svojih kuća, ne i na javnim funkcijama.
Najpoštovanija urednice
Vidim da Vam je odmor prijao i da su Vam baterije pune. Kapiram da ste u gledajući u tirkizno plavu egejsku pučinu, konačno shvatili da ste pripadnica „sedme sile“, samo ako se tako osećate, i ako to zaista želite da budete.
U ovom slučaju, čini se da Vam je to posle dužeg vremena kristalno jasno. Jer draga moja gospođo Ivanović…
– Ovako se piše i samo ovako podsećate na urednicu koja je ni iz čega stvorila i moju malenkos’. 🙂
Колико се сећам, пре три године родитељ који се побунио што је укинут продужени боравак, добио је „анонимну“ пријаву и дошла му социјална служба да провери како и где му живи дете,у преводу добио упозорење,тј.засташивање. Ко је могао то да уради? Па само онај коме се тај човек замерио, а замерио се директорки. Жена као да не ради у тој школи и не види на шта двориште личи, на паркинг, бетон се распада. У школском вц-у нема врата, а на једном једином на спрату који има врата, та врата не могу да се затворе. Да не говорим о оштећеним и старим клупама, столицама, под црн од прљавштине, неисхоблован, ма цела школа је за реновирање, а споља битно да се види фасада за енергетску ефикасност! Увече кад деца излазе, неосветљено, већ смо указали да треба рефлектор са спољне стране да се стави и ништа. Ма жена везе нема са руковођењем.
Da, a sa učiteljem iz produženog boravka je na sud. Pouzdano znam, jer sam ja tad bila u toj grupi pobunjenih roditelja kada je zatvorila produženi boravak! Svi smo trpeli pritiske od nje tako da sada potpuno razumem ove roditelje. Inače razredna mi je pre neki dan rekla da se sprema da uđe u 3. mandat. Pitam se samo šta sve dozvoljava lokalna vlast?
Ljudi, i njihovo ce proci, uskoro. A onda aj polako u Bucumet u skolu.
Šta imate loše reći o Bučumetu?
Bucumet je super. Cist vazduh, ako Suncica tamo stigne, to je za nju nagrada.
Iskreno nisam upoznat sa slučajem. Ali kao roditelj učenika koji skoro svakodnevno ima probleme sa vršnjačkim nasiljem, pokušavao sam na sve načine da to zaustavim, više put bio kod direktora, supruga bezbroj puta ukazivala razrednoj i skoro ništa se nije promenilo. Kada sam rekao da ću dete upisati u drugu školu, pomalo sa podsmehom mi je rečeno,, Zar ti misliš da toga nema u drugim školama“. Ovaj tekst me toliko razočarao jer ispada da je stvarno,, svuda isto,,
Odlican tekst, odlicna analiza. Nije lose da se prosetate do Vranja pa da istrazite kako je taj isti Bata novinar bezao iz prostorija socijalista, nije bio tako mocan. Narucili mu naprednjaci tekst protiv socijalista a ovaj se zaleteo sa kratak stap u duboku vodu, usi mu bile ko u sismisa od bezanje. Posle toga nije smeo da udje u Vranje dve godine. Da naglasim, nije to bio pritisak na novinarstvo, nego tepanje reketasa i ucenjivaca. I njegovo prolazi.
Svako ko je imao prilike da razgovara sa doticnim direktorkom ili ima bilo kakve poslovne kontakte zna o kakvoj zeni se radi. Ja ne bih da omalovazavam ali stekao sam utisak da zena ima neke komplekse (verovatno vise vrednosti). Zena voli da je sve po njenom i da se ona pita za sve i tacka . Vrlo neprijatna u razgovoru, isfrustrirana i namrgodjena a radi sa decom i roditeljima…
Pod uslovom da Bata ne trpi nasilje od supruge, treba roditelji bas njega da pozovu i pozale mu se i zatraze da pise istinu o direktorki. Ako odbije, cuce se da ne radi svoj posao. Ako nije objektivan u izvestavanju o njoj, onda nije novinar. Posto ona ne zna gde joj je mesto, kad oboje zglajznu, ce joj bude jasno.
Po onome što se može čuti po gradu (uzgred i kuloarima opštine), bolje bi bilo da tom nazovi novinaru, pošaljete kontakt „Sigurne kuće“.
Žrtva je žrtva, ma kog pola bila!
Direktorka je toliko bezobrazna i arogantna da ja kao roditelj dvoje dece koja su isla u skolu nisam mogao da nadjem zajednički jezik sa njom o problemima kojauče decu a to je nehigijena u skolu, WC bez vrata, prljava ucionica za fiskulturnu nastavu, parkirana vozila u dvoristu skole, a o organizaciji ekskurzija je posebna priča… moze sve ako ima za nju ….
Da li može gospodin suprug da bilo kome pogleda u oči? Dovoljne su reportaže sa Caričinog Grada gde bahato hoda i skakuće po arheološkim ostacima, i onako malog rasta, možda ne u bukvalnom smislu, kao da pokušava da igra neku antičku tragediju u kojoj bi on glumio boga novinarstva i bahatosti? Postoje ljudi zbog kojih se stidimo, kao ljudska vrsta, kao ljudski rod, kao narod koji ima svoju civilizaciju, kulturu, svoj nivo. Da li imamo očiti primer osobe koja, ponika i odrasla u subkulturnom miljeu i puna kompleksa, zloupotrebljava poniznost prema nadredjenima i crpući snagu iz te poniznosti, žari i pali, dok ne prođe i tih pet minuta, i ljudima koji tiho hode i na nečiju senku ne gaze, zagorčava život?
Nasa Radanka..Draga Milice samo istinom u lice…Dosta nam je vise silnika koji vrsljaju I strase ovaj izludjeni narod…
Licno znam kakonse ova direktorja ophodibprema svima, sa visine, a nije nama pojefincima ni do kolena. Olicenje hshatosti koje samo zna da se p9ziva na vladajucu sns partiju i silinu koju ima od njih. I vise negobsramno da Cvetanovic ovakve poput Ilicke stiti. Idu izbiri napisa gore neko pa ce ovakav reprezent vlasti sigurno da bude za nas roditelje pluskvamperfekat. Pod hitno skolski odbor i smena.
Za Suncicu samo reci hvale. Bila mi je direktor skoro 3 godine dok sam radila u toj skoli. Nemam zamerki, zena je otmena, zna da vodi skolu, i ima manere kao i svaki direktor. Skola je procvetala nakon njenog dolaska na funkciju direktora.
Svaka cast Milice što si napisala ovaj tekst. Nisam video onakvo stvorenje arogantno, drsko i bezobrazno kao direktorica Ilic. Treba da se stidi. Zna kako je sela u direktorsku fotelju? Zahvaljujući Bati. Ona je bruka za školstvo, umesto da se pokrije i ćuti, glumi neko ludilo. Zena iskompleksirana, koja ne uživa nikakav ugled u kolektivu. Bruka i sramota
Kod Suočice se zna red, rad i disciplina.Odgovorna je osoba.A u duši je dobra osoba.Mnogima je izašla u susret i pomogla.
Suočice, ti li si? Nadam se da niste nastavnik srpskog!?