Za godinu dana u opštini Medveđa zabeležene su samo dve tuče vršnjaka u kojima su posredovali nadležni u Centru za socijalni rad, ali zato ima sporadičnog silovanja i nasilja u porodici gde ponajviše trpe deca, budući da se u ekstremnim situacijama izmeštaju u hraniteljske porodice i odvajaju od svog prirodnog okruženja.

Gorštaci u podplaninskoj Medveđi su časni i pošteni ljudi a život sa drugim nacijama naučio je na toleranciju.

TOLERANCIJA

„Nedvano smo imali dva sukoba, dve tuče, jedan između dece srpske, druga između dece srpske i albanske nacionalnosti, uzrasta od 7 do 8 godina, u oba slučaja. Sve se mirno završilo zahvaljujući roditeljima, posebno ocu koji je povredu svoje devojčice shvatio kao nezgodu i na taj način sprečio dalju eskalaciju sukoba“, objašnjava pedagog Nataša Ljubenović iz ovog centra.

Zanemarivanje dece u porodicama ovde takođe podvode pod nasilje nad decom, pa se u malenoj Medveđi često sreću sa takvim slučajevima. U ovoj godini bilo je četiri do 5 prijava, a trenutno se intenzivno radi sa dvema porodicama.

ZANEMARIVANJE DECE

„Kada procenimo da su roditelji zanemarili roditeljsku dužnost i kada su zanemarene dečje potrebe, radimo sa tom porodicom, upozoravamo roditelje na vršenje roditeljskog prava u cilju da roditeljske kompetencije podignu na viši nivo. Ukoliko procenimo da je to nemoguće, onda vršimo izmeštanje dece iz takvog okruženja i smeštamo ih u hraniteljske porodice“, dodaje naša sagovornica.

Zanemiravanje dece jeste, objašnjava, vid nasilja nad decom.

„To je psihološko nasilje. Imali smo slučaj i fizičkog nasilja i seksualnog nasilja nad decom od strane roditelja. Decu smo odmah izmestili i zbrinuli u adekvatne hraniteljske porodice“, dodaje.

OTAC GODINAMA SILOVAO SVOJE ĆERKE

U tom smislu poznat je slučaj devojčice koju je otac godinama silovao, od njene 6.godine, a ovaj incest otkriven je zahvaljujući upravo zajedničkom radu Nataše Ljubenović i psihologa Marije Anđelić

„Reč je o stravičnom slučaju gde je otac silovao svoju ćerku od 6. godine njenog uzrasta, a dete je priznalo to sa 9 godina, što je na kraju potvrđeno tek na drugom lekarskom pregledu“, pričaju Ljubenovićeva i Aneđelovićeva.

Radilo se o problematičnoj porodici u kojoj je otac živeo sa dvema ćerkama. U takvim porodicima socijalni radnici rade uputnike i on je, zapravo, bio presuđujući, mada su one godinama sumnjale da je mlađa ćerka seksualno zlostavljana, ne znajući tada da je isto preživela i starija ćerka koja je već bila smeštena u hraniteljskoj porodici.

„Radile smo jedan uputnik, a pre uputnika smo bile vrlo sumnjičave. Na osnovu dobijenog odgovora primetile smo da su naše sumnje opravdane. Zatim smo intenzivnije radile s njima da bi se devojčica otvorila. Prvi put kada smo s detetom obavile razgovor, ona je nama priznala. Vodile smo je kod lekara, ali on nije mogao pouzdano da potvrdi da je došlo do silovanja. Kako smo i dalje sumnjale, nastavile smo da pratimo porodicu“, pričaju.

„Kada i jedno dete spasite sa tim uputnikom, to je velika stvar za nas“

„Posle dve godine, a nakon dodatnih usmenih saznanja iz hraniteljske porodice u koju smo već ranije smestile stariju devojčicu, ponovo smo uradile upitnik, ponovo odvele dete kod lekara koji je ovoga puta konstatovao silovanje i povređivanje deteta“, dodaju.

Čak i njihove kolege iz Beograda su na osnovu odgovora iz upitnika bile potpuno sigurne da je reč o dugogodišnjem seksualnom zlostavljanju.

„Odmah su nam naredili da devojčicu izmestimo iz porodice, ali mi smo im javile da smo to već učinile“, naglašavaju Nataša Ljubenović i Marija Anđelić.

LEČENJE TRAUMA

Usledila je nova bitka – lečenje trauma kod devojčice. Dve službenice Centra su pažljivo birale hraniteljsku porodicu, pa je mala postala više nego prijatelj sa hraniteljkom i drugarica sa decom hranitelja.

U međuvremenu je i starija devojčica priznala da je otac silovao

„Paralelno smo radile s njom i danas možemo da kažemo da je devojčica bez trauma, da je sredina prihvatila dete, da je ona dobar đak i smerna tinejdžerka“, objašnjavaju stručnjakinje Centra za socijalni rad u Medveđi.

Nastavkom rada one su otkrile da je otac, koji je sada izolovan i na lečenju, silovao i stariju ćerku, koja je takođe prevazišla traume.

„Vršnjačko nasilje je naravno pojava protiv koje moramo svi da se borimo, nasilje na internetu, pre svega preko društvenih mreža je vrlo opasno i takođe može da ostavi trajne psihičke posledice, ali slučaj silovanja dece je zločin nad zločinima. Ukoliko u postupku terapije pogrešite, onda ste dodatno uništili život. E tu je naša uloga presudna. U takvim slučajevima nemate iza sebe roditelje dece. Sami ste sa njima. Mi smo srećne što smo spasile devojčicu koju je otac silovao godinama“, pričaju sa tugom u glasu dve stručnjakinje i istovremeno majke.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства