Ovo je devet neophodnih mera koje moramo da preduzmemo protiv zagađenja vazduha

Ministarstvo zaštite životne sredine ukazalo je u saopštenju da se mora početi sa ozbiljnim merama kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.

U tom cilju Ministarstvo je predložilo devet, kako navode, neophodnih mera kako bi se to i postiglo.

Predložene mere su izrada planova kvaliteta vazduha jedinica lokalnih samouprava, gašenje individualnih kotlarnica, promena energenata koji se koriste, intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta, zabrana uvoza automobila i vozila sa evro-3 motorom, reorganizacija i redukcija saobraćaja, prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje, pojačan tehnički pregled vozila i pošumljavanje.

Ističući da su za sprovođenje tih mera potrebna milionska novčana sredstva i to u evrima, Ministarstvo naglašava da se njihova formalna nadležnost ogleda jedino u prvoj predloženoj meri, odnosno u izradi planova kvaliteta vazduha.

Problem kvaliteta vazduha Ministarstvo je izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, navodi se u saopštenju i dodaje da shodno tome, od svog osnivanja, Ministarstvo je ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice tog problema

„Ministarstvo preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti tako i van njih kako bi se taj problem rešio“, ističe se.

Navodeći da se Srbija nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima, kao i da taj problem nije od juče, već da traje desetinu godina, Ministarstvo je istaklo najveće zagađivače vazduha u zimskim mesecima – termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj.

Problem aero-zagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše, a ključ za rešavanje aero-zagađenja, prema navodima iz Ministarstva, je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima.

Iz Ministarstva saopštavaju da su tokom protekle dve godine imali niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca – gradova i opština koji su među najugroženijim aero-zagađenjem.

Ministarstvo je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze.

Kako navode, od 145 jedinica lokalnih samouprava s kojima su u kontaktu, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 se obavezalo da planira mere i aktivnosti, a 21 se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha, niti planira izradu planova.

„S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje“, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova, a u tom pogledu Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela jednu prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, dok je u 2019. obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla jednu prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

U saopštenju se navodi i da je Ministarstvo svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti, te da su u cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili 25 miliona i 200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, podsećaju da se sprovodi i mera pošumljavanja kao najefikasnija i najjeftinija mera za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalnim i međunarodnim okvirima.

U okviru kampanje pošumljavanja, u 2018. godini Ministarstvo je izdvojilo 41 milion dinara na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava, a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara, koje je 12 opština iskoristilo za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama.

I ove godine Ministarstvo planira da izdvoji 41 milion dinara za pošumljavanje.

Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji, a u toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koja se realizuje u okviru međunarodnog projekta Strategije zaštite vazduha.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Ja predlaze da na avalu postavite ogroman ventilator da pravi vetar a zbog zagadjenja svi ministri da ga vrte

  • neznam da li ovi silni avioni što pocepaše nebo srbije u zadnjih 20 godina doprinose zagađenju , mi ćemo na sirotinju da uvodimo mere , neka neko od starih diplomaca stručno kaže koliko oni troše goriva i ostavljaju sve i svašta nad nebom srbije

vaš komentar