Ne iznenađuje što je najveća potreba za lekarima i medicinskim sestrama. Slede negovateljice i socijalni radnici. Nedostajali su aj-ti (IT) stručnjaci, prodavci, zanatlije, vozači za koje je konkurs bio stalno otvoren. Međutim, sa korona virusom došao je i opravdan strah od gubitka posla, a i promene na rang list traženih zanimanja.

U Nacionalnu službu za zapošljavanje u prvih šest meseci stiglo je 30.000 zahteva poslodavaca kojima su trebali radnici. To jeste manje nego u istom periodu prošle godine, ali je istovremeno više radnika, tačnije njih oko 12.000 našlo posao.

“Još uvek postoji stabilnost na tržištu rada uprkos ovoj situaciji koja vlada u celom svetu. Zahvaljujući merama Vlade mi nismo imali ni pojačan priliv nezaposlenih lica iz radnog odnosa na našu evidenciju, dakle i to se dešava u proseku kao što je to bilo i prethodnih godina. Verujem da ćemo takvu stabilnost održati do kraja godine”, kaže Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Za posao ne bi trebalo da brinu ni mašinski i građevinski inženjeri, bravari, zavarivači i radnici građevinske struke. To govori i iskustvo jednog od najvećih internet oglasnika za posao gde dnevno ponovo ima 3.500 aktivnih oglasa kao i pre krize.

Za ranije tražene kuvare i konobare još uvek nema dobrih vesti. Zbog propale turističke sezone u zemljama u regionu, naši radnici ove godine nisu tamo otišli. Potreba za tom radnom snagom u domaćim turističkim centrima je neznatna, jer su oni inače bili spremni za doček turista.

Ukoliko vam međutim zatreba vodoinstalater, električar, moler čekanje ne gine jer majstora nema dovoljno, a uprkos potrebama tržišta nema interesovanja za te prekvalifikacije.

Prema nekim informacijama u zemlju se vratilo oko 350.000 naših građana koji su usled krize u inostranstvu ostali bez posla. Neki čekaju da se situacija smiri i da se vrate, ali smatra se da je realno da deo njih ostane i ovde potraži posao. A onda možda nećemo imati problem kada nam u kući zatreba majstor.