Pčelarski sajam u Vranju okupio brojne izlagače, najveća gužva oko štanda Ace Krstića iz Vlasotinca

Vranje je ove subote bilo u znaku održavanja trećeg po redu „Pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana“. Od ranog jutra pristizali su i izlagači iz svih krajeva Srbije. Uporedo sa njima i posetioci kojih je ove godine najviše bilo iz Makedonije. Otuda je parking ispred Sportske hale, gde se održavao sajam, bio premali da primi sve one koji su tu želeli da parkiraju svoja vozila. Zahvaljujući dobroj organizaciji ovaj problem je vrlo brzo rešen.

I u samoj hali je sve funkcionisalo kako treba. Svako od izlagača je dobio svoj štand na kome su izložili svoje proizvode počevši od zaštitnih odela, preko satnih osnova, centrifuga za vrcanje meda, košnica, ambalaže za pakovanje meda… Na svega nekoliko štandova bio je izložen med koji su prodavci prodavali po ceni od 800 do 1.500 dinara.

Udruženi pčelari do svojih ciljeva

Zadovoljstvo zbog ovako dobro organizovanog sajma nije krio ni gradonačelnik Slobodan Milenković, koji je svečano otvorio sajam. Ovoj svečanosti, pored mnogobrojnih posetilaca sajma, prisustvovali su zamenik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljub Živadinović.

Ovom prilikom gradonačelnik Milenković je istakao da je ove godine mnogo mladih pčelara počelo da se bavi ovim poslom, što ukazuje na činjenicu da se ova grana poljprivrede polako razvija.

„Savez pčelarskih organizacija Srbije je pokazao da pčelari moraju da se udružuju u udruženja i zadruge jer samo na taj način mogu da realizuju svoje zahteve i ostvare ciljeve“, rekao je Milenković.

Najavljujući veće subvenicije za pčelare u idućoj godini pomoćnik ministra poljoprivrede Bogićević je istakao, da zajedničkim radom može sve da se postigne.

„Najbolji primer za to daju pčelari koji udruženi ostvaruju odlične rezultate. U periodu koji je pred nama SPOS, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine moraju više da rade na zaštiti životne sredine, jer pogrešna upotreba pesticida dovodi do velikih problema u pčelarstvu“, podvukao je Bogićević.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Živadinović zahvalio je lokalnoj samoupravi na velikoj podršci koju pruža organizaciji sajma i naglasio da je ova pčelarska manifestacija iz godine u godinu sve veća i danas ima 12 posto više izlagača nego prethodne godine.

To nam je potvrdila i Ana Sretić iz Niša koja je na sajam došla sa suprugom da predstavi pčelarsku opremu koju oni proizvode u svom pogonu.

„Izuzetno smo zadovoljni organizacijom. Po treći put smo na ovom sajmu i opet ćemo doći jer nam je u interesu da pčelarima prezentujemo naše proizvode koji se u našoj porodici proizvode punih pedeset godina“, kaže Ana.

Zlatna medalja za inovaciju

I Aca Krstić iz Vlasotinca je ove godine pčelarima ponudio košnice izrađene od čamovog drveta, listove i ramove vrhunskog kvaliteta. Pčelari su prepoznali njihov kvalitet tako da je njegova roba planula za čas.  A koliko su njegovi proizvodi kvalitetni potvrdio nam je i Zagorje Stefanović, pčelar iz Niša koji je došao na sajam zbog Acinih proizvoda. Aca svoje proizvode redovno izlaže na pčelarskim sajmovima u zemlji.  Na sajmu pčelarstva u Beogradu 2010. godine predstavio je  svoj izum vakum pumpu za prikupljanje matičnog mleča i osvojio zlatnu medalju.

„Ovom pumpom omogućio sam pčelarima da brže sakupljaju matičnu mleč, a da pri tom ne gube na kvalitetu“, ističe Aca.

Po pčelarsku opremu na ovu manifestaciju došao je i Ali Maljuku sa svojim prijateljem Nazmijem iz Kosovske Mitrovice. On je obišao sve štandove na sajmu i kupio najbolju opremu za svoj pčelinjak koji boji 145 košnica. To mu se kaže veom isplati  jer su cene opreme u odnosu na sajam u Beogradu gde je ranije kupovao mnogo primamljivije.

„Svake godine dolazim u Vranje na sajam. Ponuda je dobra i tu mogu da nađem sve što mi je potrebno za pčelarsku proizvodnju“, kaže Ali.

On je sa još mnogim posetiocima sajma bio u prilici da odsluša predavanja Anete Šrede, doktora prirodnih nauka iz Nemačke na temu „Zahtevi za kvalitet meda na nemačkom tržištu, parametri koji utiču na njegov kvalitet i saveti o tehnikama pčelarenja koji obezbeđuju vrhunski kvalitet meda i propolisa “ kao i predavanje profesora dr Zorana Stanimirovića  sa Fakulteta Veterinarske medicine u Beogradu o „Uzrocima masovne pojave krečnog i mešinastog legla poslednjih godina i mere za njihovo prevazilaženje“.

Za sve njih bila je interesantna i tribina o načinu rada Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ na svetskom tržištu meda od 2020. godine, a o kome je govorio Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Jes, Vranjanci imaju sajam, nama to ne treba.

    • Sve je to lepo,pcelarstvo se polako i sigurno gasi,kao i sve ostale grane poljoprivrede,samo da se naglasi cena suncokretovog meda u odkupu1.8e,livadskog meda 2.3 e,a meda iz godine u godinu sve manje,nasa deca nek jedu melasu,a Evropa nas med,mnogo strucan i posten kadar u nasem SPOS-e,za svaku pohvalu,da se nezaboravi da Americka trulez hara Srbijom,a oni neka samo dremaju,bravo sampioni

vaš komentar