Univerzitetski klinički centar Niš ove godine obeležio je 35 godina rada. O investicijama, listama čekanja, kadrovima, ali i planovima za narednu godinu, za Niške Vesti govori direktor UKC Niš, profesor doktor Zoran Perišić.

Univerzitetski klinički centar Niš ove godine obeležio je 35 godina postojanja. Kako biste sumirali godinu koja je za nama?

Trideset pet godina nije malo, naročito za najveću zdravstvenu ustanovu južno od Beograda, koja pokriva region od oko dva do dva i po miliona ljudi. Iza nas je, rekao bih, izuzetno uspešna godina. Jubilej nismo obeležili svečano, već radno – puštanjem u rad najsavremenijeg SPECT CT, što smatramo pravim načinom da obeležimo godišnjicu jedne zdravstvene ustanove, pišu Niške vesti.

Upravo se SPECT CT često pominje kao jedna od najvažnijih investicija. Šta ona znači za pacijente?

Reč je o izuzetno sofisticiranom uređaju koji predstavlja vrh u svojoj kategoriji i omogućava preciznu dijagnostiku. U pitanju je savremeni hibridni skener za preciznu dijagnostiku pacijenata, kod kojih postoji sumnja na onkološke promene, ali i brojna druga ozbiljna oboljenja. Nabavka takve opreme uvek podrazumeva dva ključna uslova – vrhunski kvalitet i obezbeđen servis 24 sata dnevno. To je izuzetno važno jer pacijenti ne mogu da čekaju kada je terapija u pitanju.

Koliko je ukupno uloženo u opremu tokom ove godine?

Samo u novu opremu, Ministarstvo zdravlja je uložilo između 320 i 330 miliona dinara. Kada se dodaju sredstva za servisiranje i održavanje postojeće opreme – skenera, magneta, angiosala, ultrazvuka – taj iznos se praktično udvostručuje. Ne pamtim da je u jednoj godini uloženo toliko sredstava u UKC Niš.

Koja su još značajna ulaganja realizovana?

Nabavljena je mašina za vantelesni krvotok za kardiohirurgiju, oprema za operacije prednjeg i zadnjeg segmenta oka, endoskopski stubovi za dečju i digestivnu hirurgiju, kao i ECMO aparat za pacijente sa teškom hemodinamikom. Sve to direktno utiče na kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite.

Pomenuli ste i ulaganja iz sopstvenih sredstava UKC Niš?

Po prvi put u istoriji imamo značajan nivo sopstvenih sredstava koje možemo da ulažemo u unapređenje rada. Ta sredstva koristimo i za opremu, ali i za poboljšanje uslova – od klinika do kuhinje i vešernice. Važno nam je da kvalitet usluge bude na visokom nivou u svakom segmentu.

Posebno ste isticali Kliniku za kardiologiju i u par navrata pomenuli da će se u Nišu od sledeće godine raditi sve kardiološke procedure. Šta to konkretno znači za pacijente?

Kardiologija je moja matična klinika i danas izgleda na nivou velikih svetskih centara. Urađena je kompletna reorganizacija prostora, uvedena nova dijagnostika poput ergospirometrije, nabavljeni su savremeni ultrazvučni aparati i oprema za ispitivanje mikrocirkulacije. Po prvi put je urađena i renalna denervacija. Radi se o savremenoj, minimalno invazivnoj metodi lečenja arterijske hipertenzije, u kojoj se upotrebom radiofrekventne ablacije, postiže denervacija simpatičkih živaca oko glavne bubrežne arterije, čime se upravo smanjuje aktivnost nervnog sistema u ovom području i na taj način,  efikasno snižava krvni pritisak, koji spada u najrasprostranjenije bolesti danas.

Najavili ste i uvođenje novih procedura?

Da. Dobili smo tri TAVI valvule od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i uskoro ćemo po prvi put u Nišu raditi transkatetersku ugradnju aortne valvule, bez otvaranja grudnog koša. To je veliki iskorak za naš grad i region. I time ćemo zapravo zaokružiti sistem kardiloških intervencija i pacijenti će sve što se tiče kardiovaskularnih oboljenja moći da odrade u Nišu.

Kada je reč o ginekologiji, građani sa velikim interesovanjem prate informacije o novoj zgradi. Dokle se stiglo?

Moram napomenuti da se ovde ne radi se o rekonstrukciji, već o izgradnji potpuno nove zgrade ginekologije. Pre toga biće izgrađene dve velike garaže sa skoro 1.000 parking mesta, čime će se trajno rešiti problem parkiranja. Nova zgrada ginekologije biće moderna, sa pet ili šest operacionih sala, dvokrevetnim sobama i mogućnošću da partner prisustvuje porođaju. Mi smo s naše strane pripremili sve lokacijske, građevinske uslove, sve što je trebalo da pomognemo da ubrzamo postupak izgradnje. Očekujemo da će naredne godine započeti gradnja i to je jedan od najlepših planova za koje čekamo da budu realizovani.

Kako trenutno stoje stvari sa listama čekanja?

Univerzitetski klinički centar Niš je jedina tercijarna ustanova u Srbiji koja nema liste čekanja ni u jednoj oblasti. To znači da pacijenti u roku do 30 dana dobijaju termin – bilo da je reč o magnetnoj rezonanci, skeneru, kardiološkim ili ortopedskim intervencijama. Ali da krenemo redom: katarakta – čekanje ne postoji, kardiohirurgija takođe. Kardiologija – koronografije, stentovi – ne čeka se. Ortopedija: kukovi, kolena takođe. Od juna ove godine prvi smo od onih koji rade te operacije, a nemaju liste čekanja. 

Ipak, često se u javnosti govori o problemima u zdravstvu, o čekanjima i nepostojanju sekundarnog sistema zdravstvene zaštite u Nišu.

Problema ima, naročito sa kadrovima u manjim sredinama na jugu Srbije. Zato je uloga Kliničkog centra da bude oslonac i da preuzme najteže slučajeve. Ono što želim da naglasim jeste da na svaku eventualnu zloupotrebu sistema reagujemo institucionalno i u interesu pacijenata. Potrošnog materijala ima za sve i nema razloga da ni u kom segmentu onoga što Klinički centar radi postoji nedoumica da li će biti urađeno. Postoji segment koji bi mogao da bude mnogo bolji, a to je specijalistički rad.

 Koji su najvažniji planovi za naredni period?

Najvažniji projekat je izgradnja nove poliklinike, prostora za specijalističke preglede i dnevne bolnice. Uz to, planirana je rekonstrukcija infektivne klinike, izmeštanje psihijatrije u savremen prostor i dugoročno formiranje dečijih klinika na jednoj lokaciji. Zgrada nove poliklinike biće smeštena između Patologije i Centra za mentalno zdravlje, na četiri, pet spratova i na površini od preko 14 000 kvadrata. Takođe, biće dograđen drugi sprat na Centru za mentalno zdravlje i to će biti prvi put da je iz Toponice izmeštena Klinika za psihijatriju odraslih.

Što se tiče daljih planova, sigurno za pet i više godina, plan je da se Hitna pomoć izmesti na neku drugu lokaciju, a da se tu izgrade Dečije klinike. Tu će biti Klinika za dečiju hirurgiju, Klinika za interne bolesti dečije i biće formirana dečja psihijatrija. Ona već postoji u organizacionoj šemi Kliničkog centra, ali ovog puta one će biti u sastavu Dečijih klinika u posebnoj lokaciji kako i treba da bude.

To su planovi što se tiče zgrada. Ima dosta planova što se tiče opreme. Ono što očekujem da bude prvo pokrenuto je da napravimo novu hiruršku salu na mestu izmeštene angio sale, koju će koristiti ortopedija i plastična hirurgija. Odmah početkom naredne godine tražićemo od Ministarstva da nam opremi tu salu, a rekonstrukciju smo platili iz sopstvenih sredstava.

U narednoj godini očekujem da jedna od najvažnijih investicija Ministarstva bude kupovina nove brahiterapije. U pitanju je terapija zračenjem, tačnije mašina za radijacionu terapije žena kako kod ginekoloških tako i kod nekih drugih tumora.

 Za kraj, šta biste poručili pacijentima i zaposlenima?

Ljudi su najvažniji – i pacijenti i zdravstveni radnici. Nikada nisu bili bolji uslovi i veća ulaganja u zdravstvo. Lekarima poručujem da se ne štede u znanju i radu, a svima da više vremena posvete porodici, prijateljima i stvarnim susretima. Energiju punite kod kuće, a ovde je trošite – za dobrobit pacijenata.