PERJE

Ljudi, instiktivno, vole da se hvale. Vremena diktiraju čime. Nekada davno, važni su bili i mišići.Kada nije bilo kulture, mišićima smo se branili od divljine. Sada, nemamo toliku potrebu za njima. Dolaze u obzir tek ukoliko se slože sa nečim vrednijim.

Mogu da se upare sa novcem, ili sa intelektom, u svakom slučaju, doneće na težini. Na kom nam je nivou kultura, nije loše imati mišiće. Kod životinja je takvih primera na svakom koraku. Izgled ti odmah govori hijerarhiju. Veličina je bitna, nekada i boje. Pokazuje se plodnost, plaše se protivnici. Možda i najlepši primer u životinjskom carstvu je rašireni paunov rep. Sve ima svoje perje, ne samo ljudi i životinje, to mogu biti i države, ili gradovi.

Skoro je izašla knjiga “Zlatno doba Leskovca“. Iako istoričari ne mogu da se slože oko socijalne pravde u tom periodu, jedno je sigurno, rep tog Leskovca izgledao je zaista plodno, veliki i sjajan. Možda i najlepši u njegovoj istoriji.

Kako nam je slabila privredna grana, tako je i naš rep gubio boje. Ono, što nam je ranije stajalo lepo, bila je tekstilna industrija, uz poznate fabrike koje su osamdesetih i devedesetih godina zapošljavale dvadesetak, i više, hiljada leskovčana.

Kada je prošla i ta era, rep našeg Leskovca je skoro potpuno otpao. Sve što ga je krasilo, ili je ugašeno, ili se našlo kod drugog pauna. Nekog korejskog, ili nemačkog. Očerupani, ipak, ostalo je nešto da viri, nešto po čemu nas svi znaju.. Iako tu kvalitet nije kao ranije, još uvek smo mi paprikari, i još uvek nas prepoznaju po roštilju.

Tekst je do sada imao narativno silaznu funkciju, vreme je da krenemo na gore. Prepoznali smo naše perje, počeli da ga farbamo. Brendirali smo roštilj, brendirali ajvar. Još uvek nismo poentirali na tome, ali veliki korak je napravljen. Nekome u ovom trenutku ne izgleda da to nešto vredi, ali, te dve stvari, mogu zasijati i nadoknaditi sve boje koje trenutno fale Leskovcu.

Uz to, prepoznajem i veliki potencijal za jednu veliku mrežu proizvodnje gotovih jela. Od poljoprivrede, do spremanja i pakovanja, u pogonima fabrika koje bi se nalazile u Zelenoj zoni. Nisam pobornik alkohola, ali ne vidim ni tu “nemoguću misiju“, i mišljenja sam da možemo imati jednu destileriju. Žestoka alkoholna pića se ne kvare, sa godinama mogu samo da dobiju na ceni. Još jedan proizvod koji se ne kvari, u svom prirodnom obliku, je med. U Leskovcu je sve više proizvođača ovog slatkog leka.

Mnoga poljoprivredna domaćinstva su preko raznih programa prošla obuku za proizvodnju organske hrane, dosta njih je dobilo i sertifikate. Postoji prostor da se uđe u partnerstvo sa poznatim brendovima tekstilne industrije. O prirodnim lepotama vučijanskog kraja ne treba trošiti reči. Pa pogled ka gradu, sa Hisara. Ima dosta posla i za arheologe. Sve se to turizmom može zvati.

Puno je stvari koje možemo popraviti na bolje, puno je onih koje mogu da nam garantuju plodnost, ima jedna u kojoj smo već ispred drugih. Svrsishodnost tog perja je upitna, ali ono što nije, tu je, i drečave je boje. Liči na otrovnicu, zvečarku. Pišti i napada. Mnogi su ujedeni. Mnogi ujedaju.

To su leskovački komentatori. Čuveni pisci, novinari, urednici, glumci, profesori, doktori, direktori, političari, radnici, seljaci. Svi su upali u taj brlog i načinili ga poznatim. Nažalost, ili na sreću, ne po pisanoj reči, iako ona nije upitna, već po uvredama potkovanim znanjem, koje prevazilazi okvire članka, tj. znanje samog autora o tekstu.

Sigurno je da su retka mesta u svetu, ako ih uopšte ima, gde ljudi vrhunskog obrazovanja, a ne mislim samo na školsko, dolaze da se informišu na lokalni portal i pri tom osećaju potrebu da isprave svaku sitnicu koju oni smatraju pogrešnom.

Tamo dole, bilo je svačega, laži, istine, intriga, ljubavi, prevara, botova, rutova, politike, podstrekivanja, afera, pitanja, rešenja. Mnogi su poklekli. Retki su ih izdržali. Ko sam ja da im sudim!? Pa makar sve bilo namešteno, pa makar sve to pisala jedna osoba, perje je to, i vidi se sa strane, priča se o njemu, i zaslužuje moj duboki naklon.

Kada živimo u društvu gde navijači mogu da upravljaju klubovima, zašto i komentatori ne bi mogli da utiču na tekstove. Šta fali i portalu, na kraju, klik je klik, čitanost je veća. Dok nam privreda ne zasija punim sjajem, da imamo nešto što će da plaši, i druge, i nas same.

(Kraj)

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Hello sun light. Sunceva svetlost je hrana koja ulazi kroz oci da osvetli telo i dusu. Dusa se napaja i radi na svetlost, primi je, natopi je sobom i to sto izadje iz duse moze biti samo ljubav. Kad je dusa pokvarena, ona proguta svetlost u svoju crnu rupu, ogromne usisavajuce moci, transformisuci sve sto udje u nju u senke onoga sto je bilo. Svetlost ce biti, dok bude sunca, kome je svejedno kako se njegova blagodet koristi, onaj ko zna kakvo je to blago isijavace istim smislom, onaj koji ne zna zivece u predelima vecite tame, osvetljavajuci je vestackim svetlom, vise ne prepoznajuci istinitu svetlost. Ne znam da li se pokvarena dusa moze popraviti. Veliki majstor ne popravlja jer je obecao da se nece mesati.

  • Kako biti dobro sa bednom mirovinom. Luda hrvatska rec, koja znaci da cemo pre mirovine bili nemirni, a onda postati mirni. Vrlo poeticno. Kako biti miran u besmislu nemanja. Pogasiti sve zelje, zaboraviti na postojanje svega, zaboraviti sebe i prepustiti se blazenom minimalizmu, koji je, uostalom, izuzetno zdrav. Usamljenost je boginja mira i bede, nema nikoga jer nemirni ne vole mirne, koji ih potsecaju na njihov buduci mir. Samo beda donosi mir, imanje je stalni nemir hranjen materijalnim iluzijama. Struktura nemanja je laka forma, neophodni elementi su kao neko sazvezdje u konstantnom odnosu. Broj serpi je idealno srazmeran potrebama koje trebaju da obave, tako svaki element ima svoju meru, bez bojazni da ce biti odbacen, vec ce trajati u miru i usamljenosti. Geometrija dogadjaja odvija se u preciznom ponavljanju jednih te istih radnji, koje nemaju agresiju prisile, vec ritam i melodiju samo jedne kompozicije, koja je sasvim dovoljna, biti bica.

  • Aleksandre, da li ste razmišljali o tome kako bi to izgledalo ako jednog dana budu izmišljena sredstva pomoću kojih bi svaka naša trenutna želja krenula automatski da se realizuje u stvarnosti, samim time što smo je pomislili?O, užasa…Ovo je postavka Solarisa Stanislava Lema, i mislim da dovodi do užasa, jer bi se tako materijalizovale nesvesne želje. Zašto ovo pišem? Zato što bih voleo da vidim kako ste se oprobali u sopstvenom nesvesnom izrazu. Probajte slobodno, siguran sam da velika većina nas neće promeniti mišljenje o vama.
    Pozdrav

vaš komentar