Pesma Vesne Ristić uvrštena u svetsku poetsku antologiju

Pesnikinja iz Leskovca Vesna Ristić osvojila je specijalnu nagradu stručnog žirija Premiul De Ehecelenta – nagrada za izvrsnost, u Bukureštu, na Internacionalnom Festivalu World Poetruy Chamipoship 2019, a njena pesma „Rekvijem za sreću“,  odabrana je za svetsku poetsku antologiju.

“Da budem iskrena, nisam očekivala nagradu jer su u konkurenciji za nagrade bili vrsni pesnici iz celog sveta. Ovo veliko priznanje je podstrek za moj dalji rad”,  ističe Vesna Ristić.

Ristićeva, inače učesnica brojnih pesničkih manifestacija širom Srbije, autor je zbirke pesama Savršeno nedovršena i do sada je objavljivala svoje pesme u više revija, časopisa i zbornika poezije u zemlji i inostranstvu.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Svi mogu naučiti slova i uz pomoć tih slova svi mogu sastavljati reči. Od tih reči, baš svi mogu graditi veće „celine“, kao što su priče, novele, romani… Za to je uz pomenuta slova, potrebno još samo malo duše.
    Iako su i za poeziju potrebna ista ta slova i reči, ona je ipak nešto sasvim drugo. Za nju je potrebno još nešto. Možda malo više „duše“, možda malo od „srca“, ili je ipak u pitanju nekakav faktor X? Ja taj „faktor“, na moju žalost ne posedujem.

    Razliku između poezije i proze, najbolje razumeju prevodioci. I to ne svi! Jer gotovo svi prevodioci mogu prevesti neko prozno delo, a samo retki od njih umeju da prevedu pesmu. Naročito pesmu, koja je zaista pesma!

    Poezija je zapravo DAR koji poseduju samo odabrani. A taj njihov dar mogu razumeti čak i oni koji ništa drugo ne razumeju.

    – Danas sam saznao da pesnici imaju svoje „prvenstvo sveta“?!

    – Dame i gospodo pesnici, ako ste zaista pesnici, niste smeli da pristanete na tako nešto!

    Pokušavam da na tom „prvenstvu“ zamislim jednog jedinstvenog Njegoša, jednog Puškina, jednog Aleksu, jednog Lorku, jednog Đuru, Jednu Cvetajevu, dvojicu Branka, jednog Nerudu, jednu Desanku, Jednog Rumija, jednog Zmaja, jednog Jesenjina, jednog Miku, jednog Majakovskog, jednog Matiju…

    Pokušavam. I ne uspevam!

    11
    4

    • Ni meni nije jasno kako se to „lepe umetnosti“ mogu tretirati kao seoski višeboj, kao bacanje kamena s ramena, kao vašar, kao nekakav vulgarni olimpizam, kao spartakijada…
      Ali dozvoljavam mogućnost da su novinari pronicljiviji, načitaniji i na kraju – pametniji od mene.

      5
      1

  • Da budem iskren….ni ja nisam očekivao da ćeš dobiti nagradu!

    4
    1

vaš komentar