Pesnik Srba Takić ponovio uspeh na Preobraženjskom pojanju

Društvo umetnika „Svetionik“ i Niški pesnički krug u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac“ u Nišu, organizovalo je po deveti put Festival pisane reči na dijalektu „Preobraženjsko pojanje“, na kome je prvo mesto za poeziju ponovo pripalo pesniku Srbi Takiću, direktoru Narodne biblioteka „Desanka Maksimović“  Vlasotince.  

Takić je poslednjih godina izuzetno uspešan kao poeta, tako da je osvojio destak nagrada širom Srbije.

Ovogodišnji selektor je Vera Cvetanović, priznata književnica i profesorka srpskog jezika iz Babušnice.

„Ja sam i prošle godine dobio prvu nagradu za pesmu na ovom konkursu. Svako priznanje prija, ali ne samo kao pohvala umeća pisanja, već više kao potvrda da „borba“ za očuvanje svojih starina i obeležja, identiteta i posebnosti, među kojima je jezik najvažniji, ima smisla. Bio sam radostan kada se  na konkursu Vinskog bala pojavila kategorija „pesma na dijalektu“, ali, nažalost, to je trajalo samo dve godine. Potrudiću se da najesen, Biblioteka i Udruženje Loza organizuju bar jedno okupljanje pesnika koji pišu na maternjem jeziku“, kaže pesnik Srba Takić.

Pošto nas je ove godine napustio Miroslav Mitković Nam, idejni tvorac „Preobraženjskog pojanja“, njemu je posthumno pripalo priznanje „Reč baštine“.  Violeta Jović dobila je priznanja „Ranka Ranđelović“ za dugogodišnje stvaranje na dijalektu i doprinos afirmaciji festivala.

POEZIJA:

  1. mesto Srba Takić – Vlasotince;
  2. mesto Vesna Đurković – Niš;
  3. mesto Dragan Veličković – Grdelica;

Pohvala: Radmila Petrovski (Džonijeva).

PROZA:

  1. mesto Dragan Ćirić – Niš;
  2. mesto Milko Stojkovic – Smederevska Palanka;
  3. mesto Beka Mitić-Ristić – Niš;

Pohvale: Nataša Panić – Pirot i Dragan Simonović – Niš (Pasi Poljana)

 

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • ЕМПАТИЈА ОТ КУДЕ ПЧИЊУ

    Свако с’к оскудева
    и не знае куде се дева.
    Нема леба, нема млека,
    ужива у шуму и бере клека.

    Ја с’м од куде Врање,
    тамо ич нема л’гање.
    Ко тамо млого дума
    често падне с’с ума.

    Памет ни много оскудева,
    као ошљаку на моменте
    к’т га опасност тера на вреву,
    а није узел медикаменте.

    На крај свако на то свикне,
    гледа своју работу, стално,
    а најтешко му падне к’т рикне
    малко по малко и то банално.

    Пчињска сексоманија кроз афоризама:

    Пчињанин пита пчињанина: Куде си бија, да га ебу. Ебага, па у Врање.
    Какав је то катил од човека? Да није, имао би и татка и мајку.
    Што прави гладан човек? Ништа, једе се из ‘нутра.
    Иду да ју купим робу, да гу ебу. Купи ву робу, еба гу.
    Разлика између пчињана у Македонији и пчињана у Србији је што први мочају с леве стране Пчиње, а други с десне.
    Нема признање Косова ни под којим условима, а услови не постоје, џаба, да ги ебу.

vaš komentar