PILE

Dok Grof Božović vlada srpskim fudbalom danas, jedan drugi Grof, autobusima Jugekspresa, tutnjao je svetskim autoputevima. Obišao je pola sveta, zna svaku raskrsnicu u Evropi, skoro da nema grada kroz koji nije prošao. Bilo je lepo dok je trajalo, dok je firma bila ponos grada. Firma je propala, a leskovački Grof otišao u penziju. Fudbal je na kraju spojio dva Grofa, iako šofer nema tako glamuroznu priču poput trenera, tu je pored terena, ima stalni kontakt sa igračima.

U podnožju Hisara, na Lebanskom putu, igralište od sedamdeset leta.  Slogino. Za ekonoma ima Grofa, da se diči. Mnogi bi rekli da ne priliči, jednom Grofu, veš da pere. Možda i ne, ali ovaj naš to radi sa ponosom. Ne kuka, ne žali se, bori se za svaki konac, a kada ga pitaju: Što?.  Oodgovara: Zbog sina, ja sam svoje proživeo.

Radevići, Stoja i Stojimir, počeli su zajednički život u Bujanovcu. Ćerku i sina dobili su u Vranjskoj bolnici. Pored porodilišta, Bujanovac nije imao ni organizovani fudbalski klub. Mali Goran, sin, zavoleo je fudbal. Zavoleo je toliko da mu je sve ostalo bilo nevažno. Kako mesto življenja i nije imalo šta drugo da mu ponudi, lopta mu je bila i začin i piće i hrana. Tako je počelo, prvo žongliranje, po desetak puta. Svaki dan, dok u desetoj godini nije došao do nivoa kada je brojanje bilo nevažno. Nije ni brojao, mogao je da lupa stotinu puta. Pa onda šutevi, danonoćni, u zid škole. Verovatno još uvek odzvanja taj zvuk u njegovim ušima. Ono što je za sve fudbalske sladokusce finale Lige Šampiona, to je tamo bilo skupljanje na školskom igralištu. Svaka ulica je imala svoj tim, ali retko koja je uspela da skine skalp Goranovoj.

Sitne građe i slatkog lica, bio je upadljiv drugovima u školi. Jednog dana, drugarica iz klupe, Marija Krželić, onako u šali, samo je rekla “Pravo si pile“. “Pile“ čuli su i drugi, pa tako i ostade, do dana današnjeg.

Porodica u Leskovac stiže sredinom sedamdesetih godina. Taman da Piletu udahne “paprikarski“ mentalitet. Da od njega naprave Leskovčanina. Možda je za njih skupa bolje bilo da su odabrali neki drugi grad, ali za nas, nema govora, lepo je ispalo.

Sportski smo dobili puno.

Prve ozbiljne fudbalske korake Pile je napravio u FK Hisaru. Trener je bio Cobi Kentra. Trenirao je u pionirskoj selekciji. Utakmice su igrali na stadionu u Donjoj Jajini, dok su treninge održavali na starom strelištu ispod Svetoilijskog groblja. Krajem 1979. godine  igrali su tradicionalni novogodišnji turnir na Sajmištu. Padale su redom sve ekipe, a finale su igrali sa Dubočicom. Igrači Dubočice, sa dresovima i “Coca Cola“ natpisom na njima, novim patikama, “hisarcima“ su izgledali poput vanzemaljaca. Iako impresionirani, nisu bili opijeni i taj meč dobijaju  sa 4:0. To je bilo dovoljno tadašnjem treneru Dubočice, Draganu Goluboviću Golubu, da izdvoji četiri igrača Hisara(Bure, Ivanka, Dimča i Pile), postroji ih i pozove u svoje redove.

Sva četvorica su se ustalila u prvih jedanaest omladinaca Dubočice. Ostaće upamćeno učestvovanje u Kupu Jugaslavije. Kup Jugoslavije za mladje kategorije igrale su samo četiri ekipe.  Kako su tamo stigli? Pa, morali su da osvoje Kup Srbije. Na put im je prvi stao Radnički iz Niša, za koji je tada nastupao Dragan Stojković Piksi. Nije ih uplašio  i posle 2:2 u regularnom delu, Dubočica je dobila meč na penale sa 11:10. U polufinalu razbijaju Napredak iz Kruševca sa 4:1, dok ih je u finalu čekao OFK  Beograd sa strašnim Mitrom Mrkelom. Koliko su bili jaki govori i podatak da je Mrkela  posle toga, sa 16 godina, debitovao za prvi tim Crvene Zvezde, a nedugo zatim i za reprezentaciju. Ipak, ni on nije bio dovoljan da se pobede Leskovčani, Dubočica dobija 1:0 i osvaja Kup Srbije. Polufinale Kupa Jugoslavije igraju protiv Vojvodine. Na taj meč dolaze  desetkovani, jer je pokojni Civun ostavio pola omladinaca za seniorskii tim i prvenstveni meč protiv Prištine.

Ono što se niko nije nadao, desilo se, Dubočica i ovaj meč dobija sa 1:0.

Medjutim,  Leskovčanima se nije dalo da igraju na prepunom Maksimiru pred prvoligaški meč Dinama i Crvene Zvezde, jer,  Vojvodina se žalila da neki od igrača Dubočice nisu imali kopije ličnih karata u dokumentaciji za utakmicu. Kopije nisu imali jer nisu imali ni lične karte, ali to je bilo manje važno. Na osnovu toga, službenim rezultatom Vojvodina je prošla u finale. Da nije sve bilo uzalud  govori i podatak da je iz tog podmlatka Dubočice Jugoslavija dobila pet reprezentativaca.

Pile debituje za seniorski tim 1983. godine  u prvenstvenoj utakmici protiv OFK Titograda. Debi je bio kao iz snova,  dao je pobedonosni gol. Kapiten, pokojni Muljko, mladom Goranu je rekao da šutira penal dosudjen za Dubočicu. Sa kreča, klasika, golman u jednu, lopta u drugu stranu. Te godine,  septembra, Kup Jugoslavije u Leskovac dovodi Olimpiju sa Katanecem. Osam hiljada ljudi na stadionu je imalo sreće da prisustvuje istoriji i pobedi nad prvoligašem od 2:0. Oktobra, Pile odlazi u armiju i propušta nešto za čim će žaliti čitavog života, meč sa Zvezdom. Na zaleđenom stadionu u Leskovcu, Crvena Zvezda je pobedila 1:0.

Kada se vratio iz vojske, te sezone Dubočica ispada u niži rang. Dobija dobru finansijsku ponudu drugoligaša Majdanpeka i nekoliko sezona provodi u tom zlatorodnom gradu. Jedva se iskobeljao iz šaka majdanpečkih devojaka i početkom devedesetih se vraća u Dubočicu gde 2000. godine završava igračku karijeru. Sredinom devedesetih bavio se i ugostiteljstvom, držao je popularni kafić Studio, a devedesetih  se i oženio, prelepom Slađom i dobio dve divne ćerkice Jovanu i Anđelu.

Po završetku igračke karijere počinje da radi sa mladjim kategorijama Dubočice i Sloge. Kada je Milun Pejić imenovan za trenera Dubočice 2000. godine, postavljen je za pomoćnog trenera. Ubacuju veliki broj mladih igrača u prvi tim i u sezoni 2000/01 ostvaruju najveći uspeh u istoriji leskovačkog fudbala, osvajaju treće mesto u Drugoj ligi. Šica, Đole, Bojnički, Ljuba i Miško su bili biseri te generacije i sva petorica su kasnije igrala za prvoligaške ekipe.

U sezoni 2002/03 dobija poziv iz Bujanovca da vodi njihovu ekipu u Srpskoj ligi. Prihvata poziv i sa uspehom obavlja posao. 2003. godine primljen je u stalni radni odnos FSS-a kao Regionalni instruktor. 2006. godine postaje pomoćnik selektora Saše Medina za kadetsku reprezentaciju. Jovetić, Gulan, Perović i drugovi plasirali su se na Evropsko prvenstvo u Luksemburgu. Zauzeli su peto mesto. 2008. godine pomoćnik je i Šuljević Dušanu za kadetsku reprezentaciju(Jojić, Đuričić, Brašanac…).

Trenutno radi kao trener prvog tima Radana iz Lebana. I baš kada ih Pile vodi, Lebančani su uspeli da po prvi put u svojoj istoriji prodaju jednog svog igrača i dobiju obeštećenje. Igrač je iz Radana otišao u Jagodinu. Sve vreme ne zapostavlja školu fudbala u “maloj“ Slogi.

Naporan rad se isplatio i 2011. godine sa kadetima Sloge plasirao se u Kvalitetnu ligu Srbije. Ono što se godinama nije desilo na velikom gradskom stadionu, desilo se podno Hisara, igrao se prvoligaški fudbal.

Da, nije seniorski, ali Prva liga, bato.

To nije bilo u Leskovcu, nije u fudbalu. Pobeđivani su i Partizan i Crvena Zvezda. Nebrigom društva, društva koje nije prepoznalo potencijal tog uspeha, ako izuzmemo plaćeni prevoz od grada, niko ni dinar nije uložio u te kadete, nakon četiri sezone 2015. godine ispadaju u niži rang. Jedna Sloga, uspela je da se ugura u mesto koje je rezervisano za kadete prvoligaških ekipa i izdrži četiri sezone.

I ove godine su u vrhu RIS-a, postoji šansa da se vrate. Pitanje je samo, ima li svrhe? Veliki je broj prvoligaških igrača potekao iz te Sloge. Možda je to dovoljna satisfakcija za trenera. Košnica od ljudi,  ljudi zalepljenih na metalnu ogradu Sloginog igrališta kada gostuju velikani, podstrek je i to.

Pileta, ipak, ne treba motivisati, on je fudbalski radnik, neće stati.

Pitanje za nas ostale je da li nam nešto znači ta kadetska Kvalitetna liga? Da li naša deca u njoj imaju veće šanse za uspeh? Jer, ako je to velika stvar, treba mu pomoći, mnogo više. Treba  taj uspeh vrednovati, a stručnost nagraditi. Pile će da radi i bez te pomoći, Pile će da gundja i gura.

Deca će trčati Sloginim igralištem, juriti za bubamarom. A Grof, on će i dalje da pere gaće, sve dok je Pile tu, i neće da pita iz koje su lige.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Srpskim fudbalom ne drma Grof Bozovic , vec ja. Ja sam za Grofa poslao avion vlade Srbije. Premijer se slozio.
    Ja sam u FSS postavio svog coveka na celo sudijske organizacije.
    Ja cu sada da postavim predsednika FSS.
    Sve sam to sredio , kao sto sam sredio i ukidanje interpolove poternice. Da su znali da cu da je sredim, ne bi je ni raspisivali.
    O Piletu drugom prilikom.

  • Topla priča o malom ali velikom čoveku.

vaš komentar