Pirotsko ćilimarstvo, odnosno tradicionalna znanja i veštine izrade pirotskog ćilima na području Pirota, moglo bi u decembru da bude upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a nominacija Srbije već se nalazi u završnom postupku pred ovom organizacijom.

O kandidaturi će se odlučivati na zasedanju Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje će biti održano u decembru u Pekingu.

„Željno iščekujemo decembar, kada će u Pekingu biti održano zasedanje Međuvladinog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, gde očekujemo upis pirotskog ćilima na listu Uneska, što je veliki uspeh ne samo za Etnografski muzej, već i za čitavu zemlju“, rekao je za „Novosti“ direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić.

Unesko na svom zvaničnom sajtu već vodi „Pirotsko ćilimarstvo – znanja i veštine tkanja“ kao nominaciju Srbije za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva za 2026. godinu.

Nominacioni dosije pod brojem 02421 predat je 31. marta 2025. godine, zajedno sa saglasnostima zajednice i drugom dokumentacijom, dok je deo materijala dopunjen u septembru iste godine.

Pirotsko ćilimarstvo nalazi se u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije od 2012. godine.

Reč je o tradicionalnom zanatu čija se znanja i veštine prenose sa generacije na generaciju, a danas se njihovo očuvanje podstiče i organizovanim obukama i radionicama na kojima iskusne tkalje znanje prenose mlađima.

U očuvanju tradicije učestvuju nosioci ovog zanata, obrazovne i kulturne ustanove, a organizuju se posete tkačkim radionicama, demonstracije tehnika tkanja i izložbe.

„Mi smo sa izložbama o pirotskom ćilimu već obišli gotovo čitav svet, jer je reč o predmetu koji je zbog svoje ornamentike veoma zahvalan za dijalog između različitih kultura“, kazao je Krstić.

Etnografski muzej naredne godine planira predstavljanje pirotskog ćilima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a dobio je i poziv za saradnju sa Muzejom tepiha u Azerbejdžanu.