Pismo profesorke iz Srbije koje svi treba da pročitamo: Odgajamo zombi generacije!

Profesorka engleskog jezika i književnosti Ljubinka Boba Nedić napisala je pismo koje je adresirala na sve roditelje.

Zabrinjavajući sadržaj nikog nije ostavio ravnodušnim, a tekst, koji prenosi portal Luftika.rs, a koji nosi naziv “Deca koju su pojeli skakavci” uzburkao je javnost u Srbiji.

“Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina, napisala je Ljubinka na svom blogu.

Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.


Pomislim – možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju! Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.

Pomislim – promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije. Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre.


Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?

Pomislim – možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.

Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, “opasne momke”, kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju…

U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života. Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?

Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima.

U poslednje vreme se odvija toliko brzo, da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.

I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina.

Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.

Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju.

Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada.

Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu.

Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.

Najgore je kada ih pitaš za mišljenje. Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.

Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem. Saznala sam jedino da nemaju snove. Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste. To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.

Sistem je smislio izlaz – IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je.

Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega – do tebe je.

Može i tako. Sve može. Samo ne znam čemu to vodi. Ne sviđa mi se rezultat. Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.

Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da “odbleje” život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.

Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.


Hajde da se osvestimo svi zajedno.

Hajde da bar decu ne damo.

Hajde da pomognemo deci.

Nadam se da nije kasno.


Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 komentara

  • Gradivo se nije promenilo suštinski 40-50 godina. Način predavanja se nije promenio 300 godina. Čak su i Sokrat, Platon i Aristotel predavali kroz dijalog, a vi to izbegavate. Predaju nastavnici koji nisu uspeli da rade nešto kvalitetnije i zanimljivije u životu (99,9% ne svojom željom, ali su im tolike mogućnosti) i mrze svoj život.
    I predavači hoće da ih deca gledaju kao u ikonu, a na svakom mobilnom imate više, lepše i bolje objašnjeno u hiljadama aplikacija koje se bave baš time, a ne usput između setve i žetve.
    Deca nisu gluplja, koeficijent je nepromenjen, ali su interesovanja otišla dalje, a vi ste ostali u mestu.
    Ne ulazeći u medijski pritisak da je škola nebitna, a prostitucija bitna, koji postoji već 42 godine, prema podacima GŠVJ, a služi razdoru porodice, kao osnovne jedinice društva.
    I naravno, srpska posla, uvek je neko drugi kriv.
    Zamisli se kako da inoviraš svoj predmet i zainteresuješ tu decu, koja inače osvajaju sve više medalja na Internacionalnim Olimpijadama znanja, a tebe ne fermaju.

    15
    28

    • Totalno si promasio poentu…

      18
      5

    • Kakav klise. Ovakve komentare obicno daju cija su deca demotivisana licnim neuspehom roditelja. Zapitajte se sta Vase dete interesuje? Da li ste uspeli Vi mozda da ga zainteresujete i vaspitate kroz dijalog ili onako prostacki tj narodski-batinama? Predrasude koje imate prema skoli danas osnovane su na neznanju i slepilu koje ste i sami poneli iz svog obrazovanja. Svaka cast roditeljima koji nauce decu da imaju svoja interesovanja i pored njih uspesno isprate svaki predmet i sve zadatke. Ali ovaj komentar pokazuje roditelja koji je vaspitao jos jednog djaka punog predrasuda i nemara prema skoli, koje ce doci i prepisivati test sa mobilnog jer tako svi rade i bice jos jedan klise u skolskom sistemu. I jos nesto, upravo zbog odlicnih pedagoga i predavača, kojih hvala Bogu ima, sve je vise dece koja osvajaju medalje na „internacionalnim olimpijadama“.

      19
      3

    • Mavaši, potpisujem tvoj komentar.

  • Svaka cast

    16
    3

  • Nijedan komentar. Ko ce da cita sta pise neka tamo profesorka. Znaju samo da strajkuju, a imaju 50 hiljada platu. Uz to ne rade preko leta 2, 5 meseca, a platu primaju kao da rade. Ovo su problemi, ljudi!!! Vucic ce da ode kako je i dosao. I ti mitinzi i protesti po Bg-u. Bilo ih je ne znam koliko a da ih ja sa svojih 32 pamtim. Propadamo.

    9
    22

  • Obrni okreni pravo školovanje je izumrlo.
    Nastavnici i profesori nemaju autoritet i lekcije predaju ofrlje. Učenici svakim danom sve gori.
    Klinac koji je treca gimnazije mi za vikend kaze da je pricao sa drugarima i da im se ide u inostranstvo. Da od škole nema ništa jer ovde neće da radi za siću kad preko i kao obican radnik ima min. 3x veću platu. Da ih smara Vučić i sve „ovo“…

    16
    2

    • Kao roditelj trebali biste da objasnite svom detetu šta je sve taj Vučić koji ga „smara“ uradio za ovu državu, gde smo bili pre deset godina, koliko smo tada bili siromasni i koliko nam je zemlja unistena tih 2000-ih godina. Da shvati razliku, Srbija danas je finansijski stabilna razvija se i pruza mogućnosti mladima.

      19

      • Slavice, koliko je Srbija bogatija sada? Ako sam dobro informisan, po automatizmu se tretiraju građani Srbije kao dobrovoljni davaoci organa. Što se tiče mojih, ja sam ih dobrovoljni donirao, ali ne u Srbiji. Što se tiče jednog organa, koji vam pritreba, da vam dođe iz zagnjice u glavi, poslaću vam ga!

  • Pa sta ste vi mislili da vam deca ostanu na nivou kamenog doba..preispitajte svoje redove gde imate nastavnike gejeve.narkomane.nasilnike…..i ne davite nam decu onim sto ih ne interesuje…vi zavrsavate vase faxeve po nekoj ..bolonji..a za decu to da ne postoji….apsolutno podrzavam mlade-a vi u penziju

    4
    13

vaš komentar