Nastavnik srpskog jezika i književnosti – pedagoški savetnik Dušan Blagojević u otvorenom pismu gradonačelniku Leskovcu, a povodom njegove ocene da se vukovcu i veštački prave, kaže da je otvorena jedna rak-rak u srpskom obrazovanju, te da su direktori veoma “aktivni” kada je u pitanju davanja petica.

U nastavku pismo prenosimo u celosti.

“Poštovani gospodine gradonačelniče,

U potpunosti sam saglasan sa Vašim mišljenjem koje ste izneli u vezi sa hiperprodukcijom lažnih vukovaca u čitavoj zemlji, sa posebnim osvrtom na južne krajeve. Otvorili ste veliku temu, da ne kažem jednu od rak-rana srpskog obrazovanja. Reč je o samo jednom, ali nikako malom, već veoma ozbiljnom problemu koji ukazuje na brojne nakaradnosti obrazovno-vaspitnog sistema, koji je – ovakav kakav jeste – dugoročno neodrživ i poguban za našu zemlju. Dobro je, zaista je dobro da ste delegirali ovaj problem, jer ako se o problemu ne govori, on ne može ni da se reši. I na tome Vam iskreno čestitam, jer ste uspeli da prekinete hvalospeve koji se od predstavnika vlasti uglavnom mogu čuti kada se govori o obrazovanju u Srbiji. Ukazujući na upitne vukovce, Vi ste, a da možda niste to ni primetili, otvorili ozbiljan problem obrazovnog sistema u Srbiji – ocenjivanje.

Dozvolićete mi da kao nastavnik koji dvanaest godina radi u školi, i koji je učestvovao u važnim projektima od nacionalnog značaja za obrazovanje, a bavio se, i bavi, i ocenjivanjem, ukažem na pojedine slabosti u Vašoj izjavi, i bezinteresno Vas podržim u daljoj borbi za kvalitenije i bolje obrazovanje.

Vi kažete da ne možete da shvatite da neko može biti direktor škole u kojoj se od jedinice daje petica. To je ma kom čoveku sa iole pameti teško shvatljivo. Ali, ovo je sveopšta pojava u svim školama, nije pojedinačni slučaj. Dakle, nije reč o jednom direktoru, već o mnogim direktorima koji ili ćutanjem učestvuju u maškaratama zvanim ocenjivanje, ili su i sami veoma aktivni po tom pitanju. Međutim, valjalo bi razmisliti ko aktivno participira u imenovanju direktora, ko su članovi školskih odbora ispred lokalne samouprave, i da li su direktori škola članovi vladajućih partija. Ne osuđujem, ne prozivam – samo skrećem pažnju da na tom polju. Vi kao gradonačelnik i ljudi iz Vašeg kabineta možete smisleno delovati.

Eto, iskoristite prvi sledeći sastanak sa direktorima i otvoreno razgovarajte o ocenjivanju, kriterijumima, pritiscima i nedvosmislenom poštovanju zakona i pravilnika. Verujam da ako ih Vi osnažite, biće velikog pomaka. Ne treba smetnuti s uma i da brojni nastavni kadar čine članovi/članice vladajuće koalicije, možda slučajno, možda i ne – da li iz ubeđenja ili koristi, i to ne bih da nagađam – iskoristite dostupnost i servilnost tih koleginica i kolega, i ozbiljno porazgovarajte i sa njima.

U izjavi ističete i da je u redu stimulisti dete jednom ocenom. Dozvolićete mi da primetim da je ova Vaša izjava u suprotnosti sa ma kojim zakonom i pravilnikom o ocenjivanјu. Zakon ne prepoznaje pojam stimulisanja, i tu je zapravo čvor. Ocena niјe stimulacija, nije poklon, nije nagrada. Ocena je povratna informacija o ostvarenom učinku, njome se vrednuje pomeranje prema zoni naprednog razvitka.

Ako učeniku „ne ide” jedan predmet, nastavnik je tu da sa njim radi, da ga osnaži, a škola treba da stvori valjanu atmosferu za rad, kako učenika, tako i nastavnika – od infrastrukture do ma koje duge podrške. Ako učeniku i dalje „ne ide”, onda on i ne treba da ima sve petice, jer se time izjednačava sa onim učenikom kojem „sve ide”, da se tako kolokvijalno izrazim. Izjednačavanjem remetimo kriterijum pravičnosti i pravednosti, a to je nedopustivo.

Nije reč ni o kakvom talentu koji Vi pominjete, većina škola, sem umetničkih, ne traži posebne talente. Reč je o znanju, posvećenosti i izuzetnosti – ukoliko se pretenduje na najbolji uspeh. Često se, nažalost, dešava da se nerad nastavnika i nedovoljna podrška škole, potkusure visokim ocenama. I nikad, ili retko, ne fali jedna ocena učeniku; do te jedne se dođe na sednici, a pre te jedne je još 101. Zamislite kolikom broju učenika može da nedostaje baš ta jedna ocena. To već nije jedna, reč je o hiljadama ocena. E, tako dolazimo do lažnog uspeha!

Divno je, sad već tradicionalno, nagradno putovanje za najbolje učenike, za svaku pohvalu. Ali, probajte da razgovarate sa tim učenicima, pa ćete čuti da su mnogi od njih na brojna takmičenja kretali i pre zore sa svojim nastavnicima, nisu imali obezbeđen smeštaj i hranu, a nastavnici dnevnice, već su iz kombija direktno odlazili na takmičenja širom Srbije. A to je, čini mi se, slučaj jedino sa decom iz Leskovca (uistinu, ne iz svih škola). Lepo je da učenike podržimo i pohvalimo kada su uspeli, ali je još lepše i smislenije da ih osnažimo i na putu ka uspehu.

Da ne bude da smo kritikujem, iako mi to nije namera, evo još nekoliko predloga koji bi svakako mogli da se prihavte, a verujem da bi značajno doprineli smanjenju lažnih vukovaca i uspostavljanju valjanijih kriterijuma:

– insistirajte da se pitanje lažnih vukovaca, ocenjivanja i pojačane kontrole samog procesa zaključivanja ocena otvori preko narodnih poslanika u Narodnoj skupštini;

– organizujte okrugli sto na kojem ćete pozvati sve zainteresovane da razgovaramo – obrazovanje se tiče svih nas;

– insistirajte da članovi školskih odbora ispred lokalne samouprave, koji učestvuju u izboru direktora, biraju kandidate sa najboljim biografijama;

– razgovarajte sa direktorima da pri izboru nastavnog kadra ne biraju najposlušnije, već najkvalifikovanije.

Poštovani gradonačelniče, sve gorenavedeno je izvodljivo. Dakle, na Vama je da stimulišete, na nastavnicima da ocenjuju.

Nije potreban talenat, potrebna je dobra volja i spremnost da obrazovanje stavite na prvo mesto.

I, na kraju, ono najvažnije – sve o čemu ste govorili je ozbiljna zloupotreba i teža povreda radnih obaveza i iziskuje disciplinsku odgovornost, ako smo već od moralne davno odustali. U školama je legalizovan organizovani kriminal – zvani: „fali mu samo još jedna ocena”. Time se besramno krše brojni članovi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o ocenjivanju. Hoće li neko odgovarati?

Gradonačelniče, ne perite ruke, od Vas zavisi!

Dušan Blagojević,

nastavnik srpskog jezika i književnosti / pedagoški savetnik