Ministarstvu prosvete juče je upućen predlog da se srednjoškolcima ukine ocena na polugodištu. Glavno pitanje je koji su razlozi za to, koliko je to realno i da li bi na koncu svega takva odluka mogla da se proširi i na osnovne škole? Nakon pokrenute inicijative mišljenja o istoj su podeljena.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da su spremni da razgovaraju o svim aktivnostima koje treba da unaprede obrazovno-vaspitnu praksu, ali da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje, ali i za školu, prenosi „Blic„.

Forum beogradskih gimnazija uputio je danas resornom ministarstvu poziv da razmotri mogućnost izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju u cilju ukidanja zaključivanja ocena na kraju polugodišta za srednjoškolce.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma kaže za Euronews Srbija da je zaključna ocena na polugodištu birokratska stvar, da ne znači ništa i ne uzima se u obzir prilikom zaključivanja ocene za kraj školske godine.

„Ona je birokratska stvar koja na neki način stvara pritisak i učenicima i nastavnicima da ispune formu. U ispunjavanju formu često se zanemaruje suština, da učenici više znaju, a manje da uče za ocenu“, rekao je Markov.

Ne slaže se sa stavom da zaključna ocena na polugodištu predstavlja presek za učenike i roditelje, jer sa uvođenjem elektronsko dnevnika roditelji mogu na dnevnom nivou da prate rad i napredovanje svoje dece i to ne samo kroz ocene, već i kroz komentare nastavnika. Markov napominje da su pozvali Ministarstvo prosvete da otvore širu raspravu na tu temu i ukoliko bi se postigla saglasnost i obavile zakonske izmene, od naredne školske godine bi se uvela ta novina.

Prolazno vreme za nastavnike i učenike

Sa druge strane psiholog Ljiljana Levkov kaže da zaključivanje ocene na polugodištu ima smisla jer to pokazuje prolazno vreme i đacima i nastavnicima – koliko su kvalitetno i dobro uradili ono što su trebali da urade.

„Međutim, ako se ocena uzima formalno da bi se obavio administrativni deo, onda ocena nema smisla nikada, pa ni na polugodištu“, navela je ona za Euronews Srbija.

Pitanje je, kako kaže, da li ocenjivanje služi u formalne svrhe ili je neophodna povratna informacija svima koji učestvuju u „procesu učenja i podučavanja“, kao korisna informacija koja će im pomoći da u nastavku budu bolji, uspešniji, efikasniji, da bolje rezultate postignu.

„Mislim da mnogo više smisla ima održati pažnju nastavnika i učenika na učenju i podučavanju nego formalno na ocenama. Pri tom ne treba zaboraviti da je za mnogu decu ocena podsticajan momenat. Tu bi trebalo naći neku meru, jer mnogi učenici kada dobiju ocenu dobiju dodatnu motivaciju da se trude“, navela je ona.

Dodaje da se učenje u školi pretvorilo u učenje za ocenu i da je ocenjivanje skoro potpuno formalno i na njega utiče mnogo više faktora nego što su znanja i umenja učenika koja su oni stekli zahvaljujući tome što idu u školu.

Ministarstvo: Značajno zaključivanje ocena

U Ministarstvu prosvete za „Blic“ kažu da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.

Podsećaju da je ocena na kraju prvog polugodišta sumativna ocena i izvodi se na osnovu pojedinačnih brojčanih ocena, aktivnosti učenika i napredovanju toku tog nastavnog perioda.

„Ova ocena predstavlja učenicima i njihovim roditeljima povratnu informaciju kako na nivou pojedinačnog nastavnog predmeta tako i na nivou opšteg uspeha“, rekli su „Blicu“ u Ministarstvu.

Oni ističu da kvalitetnim i kontinuiranim formativnim ocenjivanjem tokom nastavne godine, učenici i roditelji dobijaju blagovremenu i evaluativnu informaciju o obrazovnim postignućima i napredovanju.

Praćenjem i vrednovanjem kvaliteta formativnog ocenjivanja u prethodnom periodu Ministarstvo je konstatovalo da se ovaj vid ocenjivanja mora značajno unaprediti. Izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno bi se smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu. Analiza uspeha i vladanja učenika omogućava školama i nastavnicima donošenje mera koje treba da unaprede stanje u nastavi kao najvažnijem segmentu rada škole“, istakli su u Ministarstvu.

Podsećaju i da je članom 75. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se: „Opšti uspeh učenika srednjeg obrazovanja i vaspitanja utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine prelaznih zaključnih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta, izbornih programa, izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja i ocene iz vladanja“.

„Ministarstvo je spremno da razgovara o svim aktivnostima koje treba da unaprede obrazovno-vaspitnu praksu i poziva Forum beogradskih gimnazija da dostave izveštaj o istraživanju koje su sproveli kako bi bio deo analiza i razmatranja koja prethode svim eventualnim budućim izmenama legislative“, zaključuju oni.

U skupštinsku proceduru ušao je krovni zakon o obrazovanju – Predlog o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV). Predlogom je smanjen broj ocena koje đaci u srednjim školama moraju da imaju kako bi se zaključila ocena na polugodištu – umesto četiri, moraće da imaju tri ocene.