Položeni venci povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, delegacija Grada Leskovca, Gradski odbor SUBNOR i organizacija Boraca veterana rata od 1991 – 1999. godine položili su danas vence ispred spomenika palim borcima za slobodu u centralnom parku u Leskovcu.

Prisutnima se obratio gradski većnik Stefan Kitanović koji je istakao da je 15. septembar 1918. godine jedan od najvažnijih datum u istoriji srpskog naroda.

This slideshow requires JavaScript.

„Tada došlo do proboja Solunskog fronta, što nikako ne sme biti zaboravljeno. Zato današnji dan, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, obeležavamo kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Naš grad, ulice, kuće i institucije okićene su na najbolji mogući način – zastavom. Okupili smo se ovde kako bismo odali počast našim precima koji su se borili za svoju otadžbinu i kako bismo sa ponosom istakli da čuvamo sećanje na njih“, kazao je Kitanović.

On je, potom, pročitao reči komandanta Solunskog fronta Franšea De Perea, koji je davno rekao da je srpsku pešadiju i francuska komora na konjima jedva stizala.

„To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni. To su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali došao je rat. Eto kako su se za slobodu svoje zemlje pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistranije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio rame uz rame sa vojnicima Francuske u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine“.

Kitanović je govor završio citirajući i reči ministra spoljnih poslova SAD-a Robera Lesinga.

„Kad se bude pisala istorija ovog rata, njen najslavniji odeljak nosiće naziv Srbija. Srpska vojska je učinila čuda od junaštva, a srpski narod je pretrpeo nečuvene muke. Takvo požrtvovanje i hrabrost ne mogu proći nezapaženo, oni se moraju nagraditi.“

 

 

Pratite JuGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Kada jedna nacija, odnosno jedna generacija da najvise sto moze da da apsolutnu zrtvu, sopstveni zivot zarad oslobodjenja domovine i svog naroda, to su izuzetno vaznii momenti u istoriji koji pokazuju koji su to vrhunci u tragicnom, junackom aspektu. Neka I’m je vecna slava. Srbija, zemlja hrabrih ljudi, onih koji pisu nasu istoriju.

  • O slavnom proboju Solunskog fronta, general d’Epere je zapisao: “To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, dosao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord sto sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine…” Neka je vecna slava ovim junacima.

  • ..al’ imenu ovog praznika trebalo bi dodati-“ …i dan oproštaja“.Jer tog dana srpski junaci koji su pobedili na Ceru,vojevali na Drini i Kolubari i preživeli „albansku golgotu“OPROSTILI su našoj“braći“koji su bili na strani Austro-ugarske(iz Bosne ,Hrvatske i Vojvodine) i koloko „do juče“pucali na njih i primili ih u svoje redove.Jes’ da taj oprost nije iš’o glatko,bilo je ogromnih protivljenja da „dobrovoljci“ koji su deportovani iz ruskog zarobljeništva zajedno jurišaju u proboju „solunskog fronta“.Ali stiglo naredjenje,i to ti je..
    I još jedno vrlo bitno.Ta srpska vojska nije se nikom svetila,a kamoli vršila genocid kao što se je desio genocid nad Srbima u Mačvi 1914 g.od steane Joškinih soldata.
    P.S.E,taj srpski seljak,srski gradjanin ne samo da je oprostio,već ih „unapredio“u ministre i djenerale i dan-danas iako su Srbi i posle „45 g.prolazili kako su prolazili.
    Nikako da naučimo samo jedno-kako da cenimo sebe.

vaš komentar