Posle pregovora u Rambujeu Faik Jašari se nikada nije vratio na Kosovo

Pre 20 godina 6. februara, počela je mirovna konferencija o situaciji na Kosovu i Metohiji u Francuskom dvorcu Rambuje. U srpskoj delegaciji bio je i funkcioner sa Kosova Faik Jašari. On je posle bombardovanja morao da ode iz Gnjilana, i sve to vreme živi u Nišu, kao podstanar. Porodica mu je na Kosovu, imao je smrtne slučajeve, ali već 20 godina ne sme da ode u ovu srpsku pokrajinu.

Događaj koji je ostao u priči i akteri koji se i danas sećaju toga. Pored delegacije Srbije i Kosovskih Albanaca bili su prisutni i izaslanici Amerike, Rusije i Evropske Unije. U srpskoj delegaciji bio je, između ostalih, i visoki funkconer sa Kosova Faik Jašari.

On za Niške Vesti govori da li je moglo, moralo drugačije u Rambujeu?

„Otvaranje je bilo u Parizu, a konferenciju je otvorio tadašnji predsednik Francuske Žak Širak. Posle toga otišli smo u Rambuje i odmah smo imali sastanak sa gospođom Medlin Olbrajt i sa pregovaračkim timom na čijem je čelu bio Petrič. Pokušali smo da na svaki način dođe do dogovora, ali to nije uspelo. Mi smo nudili sve moguće varijante i standarde po najvišem evropskom kodeksu.“

Epilog je poznat. Posle 17 dana pregovori su propali, ali ste se još jednom vratili u Pariz.

„Da. Posle Rambujea vratili smo se još jednom u Pariz, ali od sporazuma nije bilo ništa i mi smo napustili sednicu.“

24 marta 1999. godine započelo je bonbardovanje Savezne Republike Jugoslavije.Rambuje nije bio dokument koji bi bilo koji Srbin prihvatio. Predstavljao je provokaciju i izgovor za početak bombardovanja.

„Upravo tako. Mi smo znali da ćemo biti bombardovani iz razloga što je nama lično Olbrajtova na sednici rekla, da ukoliko mi ne prihvatimo sporazum, koji su oni potpisali, Albanska delegacija i pregovarački tim, bićemo bombardovani.“

I evo posle 20 godina od Rambujea ništa se nije promenilo. Kako gledate u neko buduće vreme?

„Prošlo je mnogo godina. Po mom mišljnju trebalo je nastaviti pregovore odmah posle petooktobarskih promena 2000. godine. Kako je vreme odmicalo, svaki razgovor bio je uzaludan. Ja mislim da nema uspeha u tome i da jedino Amerika može da utiče na njih.“

Napustio je Kosovo u junu 1999. Sve što je imao ostalo je u Gnjilanu, jer je i on kao i mnogi drugi koji su Srbiju smatrali svojom državom morao da napusti rodni kraj. U njegovom stanu žive neki drugi Albanci.

Živeli ste u Gnjilanu, bili ste član Pokrajinske Vlade i mnogo toga ste činili na uspostavljanju saradnje i dijaloga između Srba i Kosovskih Albanaca, i upravo zbog toga ste bili u delegaciji u Rambujeu. Međutim već 20 godina niste bli na Kosovu, otišli ste posle bombardovanja, Vaša porodica je dole. Sigurno da Vam je teško.

„Dvadeset godina nisam dole bio, niti mogu, niti smem da idem. Imao sam nažalost smrtne slučajeve i braće i sestara, nisam išao iako je to teško, a za svog života na Kosovu kao član Pokrajinske Vlade mnogo sam pomogao i činio bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Na žalost nisam uspeo da se sačuva mir“.

Inaće živite u Nišu, ovde ste završili Pravni fakultet i oženili ste se.
 

„U Nišu sam služio i vojsku. Sada u Nišu živim kao podstanar, plaćam kiriju i dan danas nemam svoje ništa. Dole na Kosovu sam izgubio sve i to je to. Ali šta da radim. To je sudbina takva.“

Da li se nadate boljem?

„Čovek se uvek nada, ali ja u bliskoj budućnosti ne vidim neko rešenje. Nadam se da diplomatija mora da pobedi, jer mi smo uvek bili za mir i zajednički život dole. Sada su u Kosovskoj vlasti neki drugi ljudi ili kako ih već nazvati“.

Posle pregovora koji su trajali 17 dana i tokom kojih su se predstavnici obe strane susretali samo sa međunarodnim predstavnicima i bez gotovo ikakvih direktnih kontakata ili razgovora, dramatična odluka o rešenju kosovske krize usledila je samo čas posle isteka krajnjeg roka koji je postavila Kontakt grupa. NATO je nastavio pretnje i 23. marta ih obistinio, bombardujući Jugoslaviju.

Rambuje uspeh ili neuspeh. Sada već i nije važno. Važno je ono šta je sutra, a sutra je vrlo blizu.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • 1)Zašto botovi vole A.V. i 2)Da li će „putem“G.Jašarija krenuti i naši političari.Dibio sam odgovor.1)Nevole botovo vodju niti mrze neistomišljenike,oni samo znaju da ono što su dobili je nezasluženo i da uvodjenjem demokratije,tj.ravnopravnih uslova plaše se da će „propasti“a ne shvataju da mnogo više vrede i da je je to u interesu svih.2)Ne veruje.Kaže postupak g.Jašarija je postuoak časnog čoveka.

    3
    2

  • Trol ili bot se hrani našom pažnjom.

    4
    1

  • Pa oni i ne postoje. Znam neke od njih privatno, nikada ne pričaju o politici. Verovatno se kao vampiri aktiviraju tek kad sunce zadje.

    4
    1

vaš komentar