Žetva pšenice je u Pčinjskom okrugu završena, ovogodišnji rod je veći za deset posto od prošlogodišnjeg i u zavisnosti od primenjene agrotehnike kretao se u rasponu od tri do sedam i po tona po hektaru, vlaga od 11,5 do 14%, a procenat hektolitara u rasponu od 78 do 83 odsto.

„Na prinos pšenice veliki uticaj pored preduzetih agro-tehničkih mera imale su i vremenske prilike koje su se u martu i aprilu manifestovale obilnim padavinama i u vreme nalivanja zrna visokim temperturama“, kazala je iz Poljoprivredne savetodavne službe Nada Lazović Đoković.

Kako je istakla, ječam je za razliku od pšenice izbegao visoke temperature u nalivanju zrna i bez bolesti prošao veći period razvoja tako da je u fazi sazrevanja sačuvao list zastavičar što je uslovilo veoma dobar i kvalitetan prinos.

Nakon završene žetve pšenice poljoprivredne proizvođače očekuje i sprovođenje važne agrotehničke mere, a to je zaoravanje ili ljuštenje strništa. U vreme žetve pšenice temperatura vazduha je često 35 i više Celzijusovih stepeni, a temperatura zemljišta na ogoljenoj parceli dostiže veoma često i 70 Celzijusovih stepeni.

„Zaoravanjem strništa se prekida kapilaritet i čuva zemljišna vlaga, zatim se postiže uništavanje poniklih korova i stvaranje mrvičaste strukture pa je kasnije kvalitetnija osnovna obrada zemljišta. Dubina ljuštenja zemljišta  zavisi, pre svega od tipa i vlažnosti zemljišta, količine žetvenih ostataka i iznosi od 10 do 15 cm.“, dodala je sagovornica juGmedie.

Ona savetuje poljoprivrednim proizvođačima da prilikom ljuštenja strništa unesu 7 do 8 kilograma azota, najčešće urea, po toni žetvenih ostataka kako bi se ubrzala mineralizacija organske materije i sprečila azotna depresija. Osim što zemljište obogaćuju humusom, žetvni ostaci imaju značajne količine mineralne materije pa se zaoravanjem u zemljište delimično vraćaju hraniva izneta prinosom.

„Umesto ljuštenja strništa ratari mogu odmah da obave oranje na punu dubinu i zaoravanje potrebne količine organskih i mineralnih đubriva za naredni usev, ali ne i da ga spaljuju. Spaljivanjem slame nanosi se velika šteta oranicama sa dugotrajnim posledicama. Dolazi i do gubitka značajne količine organske materije, azota, humusa i do uništavanja kasne mikroflore u zemljištu, čime se na duži rok narušava biološka ravnoteža i agroekosistem”, zaključuje Lazović Đoković.