Pisci i književni kritičari razgovarali su danas u Leskovcu na temu „Istina i postistina“ u okviru 12. Festivala književnosti Think tank town, gde je jedan od učesnika ovaj pojam, koji se vezuje za društvene mreže, uporedio sa čuvenom rečenicom Nikole Pašića – Može da bidne, ne mora da znači.

Reč postistina je, kako je kazao leskovački književnik i oragnizator festivala Saša Stojanović, je pre dve godine uvršetena u Oksfordski rečnik, a o tom pridevu se najviše govorilo u svetlu jačanja društvenih mreža i sve većeg nepoverenje prema činjenicama koje iznosi establišment.

„Koristi se kao pridev i odnosi se na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju  manje uticaja na oblikovanje javnog mnjenja, nego emocije i reakcije u društvu ili lični i pojedinačni stavovi“, citirao je Stojanović definiciju reči postistina, koju je prvi upotrebio srpsko-američki dramski pisac i oskarovac Stojan Stiv Tešić.

Biljana Mičić, profesor srpkog jezika i književni kritičar iz Leskovca bila je mišljenja, na osnovu svojih istraživanja tog pojma, da era u kojoj živimo „našu stvarnost oslikiva kao privid, kreaciju neke moćne manipulativne sile, u okolnostima kada se stavovi i mišljenja ne izgrađuju na osnovu činjenica, jasnih i proverljivih, već se pasivno, nekritički prihvataju onako kako ih je neko drugi oblikovao“.

Petar Arbutina, urednik „Službenog glasnika“ je s druge strane bio mišljenja da mnoge stvari, gledano kroz istoriju, ne mogu biti određene numerički.

„Mislim da su reči poput postistine više konstatacija stanja nego nekakav pokušaj  da se uđe u antologiju same pojave“, konstatovao je navodeći niz primera iz istorije i književnosti, pa i iz antičke mitologije kada je Hermes uhvaćen u krađi.

„Tražili su od njega da se zakune da neće više da laže i da krade. On se zakleo da neće više da laže, ali da ne može da se zakune da će govoriti istinu. Sa postinom otvaramo jedna prostor kao sa postmodernom u Srbiji, genralno u književnosti, otvaramo prostor paušalnim tumačenjima, gde je rečeno rečnikom Nikole Pašića: Može da bidne, ali ne mora da znači“, bio je mišljenja Arbutina.

Ružica Marjanović iz Užica, profesor književnosti i direktor Festivala „Na pola puta“, kazala je da se učinilo u jednom trenutku da će internet i prostor za informacije na društvenim mrežama stvoriti veće mogućnosti da se za istinom traga i da se do nje dođe, „a zapravo smo dobili jedno veliko zagušenje i odsustvo potrebe da se za istinom traga“.

„Društvene mereže su učinile da se i emocije svedu na nešto što se poptuno podrazumeva da su svi lažovi“, zaključila je gošća iz Užica.

Profesor dr etnologije i borac za ljudska prava Ivan Čolović iz Beograda nije u toj meri bio kritičan prema društvenim mrežama s obzirom da se njihove delovanje može gledati dvojako.

„Ima onih koji tu vide dobru stranu, a ona se može definsiati kao demokratizacija, ne samo distrubucije nego i proizvodnje znanja. Mi to znanje proizvodimo na društvenim mrežama razmenjujući niz tačnih ili netačnih informacija, ali u svakom slučaju jeste demokratizacija u smislu da svako može da doprinese formiranju korpusa znanja. Monopol na istinu se ne može držati, pa su monopolisti nad istinom sada u neveolji, bilo nad onom političkom, naučnom ili verskom“, objasnio je Čolović.

Loša strana, dodao je, je relativizacija autoriteta u tim oblastima, a takva situacija pogoduje razvoju populizma.

„Populizam je upravo odbacivanja autoriteta. To su oni političari, one političke snage, to su politički pokreti koji dovode u pitanje elite i establišment, ono što je već rečeno u oksfordskoj definiciji. U tim okolnostima se javlja tviteraš Donald Tramp da ratuje sa Vašington postom ili sa kojim drugim autoritetom ili elitnim intelektualnim krugovima“, zaključio je Čolović.

Na okruglom stolu o istini i postistini govorili su još i Zoran Jeremić, urednik časopisa Međa, Predrag Ž Vajagić, pisac i Predrag Stanković, profesor francuskog jezika iz Leskovca.