Skoro dve trećine kreveta na Neurologiji zauzeli su pacijenti koji su imali moždane udare, bilo u Kovid bolnici ili posle preležane korone. Poslednjih mesec dana broj neuroloških pacijenata u ambulanti, kao i na odeljenjima Opšte bolnice Leskovac je u velikom porastu. Mi nemamo dovoljan broj kreveta za sve i lakše slučajeve vraćamo na kućnu negu, rekao je za Jugmediu Zoran Tomić, načelnik Službe neurologije Opšte bolnice u Leskovcu.

„Iako se u početku mislilo da korona virus napada samo pluća, ispostavilo se, a to su utvrdili naučnici širom sveta, da on napada sve organe i sisteme u telu, kao i da mnogo pogađa centralni nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu .Neurološke komlikacije Kovida mogu biti jako teške, ostaju trajne, dovode do invalidnosti i čak i smrti“, kaže naš sagovornik.

Kada korona virus napadne centralni nervni sistem gotovo da nema odbrane. Klinička slika neuroloških posledica ovih napada je šarolika od najblažih do najtežih.

„Najblaži simptomi se ispoljavaju već dolaskom pacijenta u bolnicu, kada mu se desi Encefalopatija ili “ patnja mozga“, odnosno smanjen rad mozga zbog nedostatka kiseonika. Manifestuje se kroz glavobolje, vrtoglavice, nesvestice, malaksalost, hronični umor, bol u mišićima, nestabilnost pri hodu i čak pad. To više nije onaj čovek koji je bio“.

Ovu pojavu , naš sagovornik objašnjava upravo napadom virusa na pluća čija upala daje manje kiseonika svim ostalim organima, a mozak je tu najzahtevniji.

Druga mnogo opasnija stvar kod napada korona virusa je imunološka reakcija samog organizma ili „citokinska oluja“ ,kada on previše burno reaguje i izaziva zapaljenjsku reakciju celog organizma.

„To pogađa i krvne sudove i najopasnije je da izaziva povećanje koagubilnosti krvi, odnosno povećava se nivo zgrušavanja krvi. Tako se stvaraju ugrušci u svim krvnim sudovima u svim organima, ali je najopasniji u mozgu.
Koliko su upaljeni krvni sudovi pokazuje De dimer, koji ukoliko je odskočio od normale dešavaju se posledice kao što su epi napadi, moždani udari i to bilo usled tromba ili zbog pucanja krvnog suda“, dodaje Tomić.

Znaci moždanog udara su : krivljenje usta i mišića lica na jednu stranu,otežan govor i nemogućnost da se podigne ruka ili noga

Ovi moždani udari, koji su posledica dejstva korona virusa su poput klasičnih. Nose sa sobom velike posledice, teško se leče.

„Ključno je reagovati na vreme u prva tri sata i dati trombolitičku terapiju.Takođe, treba upozoriti da i nakon što je pacijent Kovid negativan u periodu od 3 do 6 meseci on može da dobije moždani udar, ako nije dovoljno izlečen ili se stvore komplikacije zbog faktora kao što je gojaznost, hipertenzija, masnoće u krvi i trigliceridi, zatim pušenje, alkohol i stres“, objašnjava naš sagovornik.

Postoji i poslednja skala loših posledica, to je kada Kovid napada takozvano moždano stablo.

„Tamo se nalaze centri za disanje i rad srca .Ako upala zahvati taj deo mozga, pacijent umire. Ne zbog pluća, nego zato što se gase ti moždani centri. Veliki broj smrti je upravo zbog tog dešavanja u mozgu“, upozorava doktor.

Korona virus napada i periferni nervni sistem i izaziva upalu mišića, bolove ili takozvanu miopatiju.

„Mnogo pacijenata nakon preležanog Kovida nam se javlja žaleći se da im nije dobro, umaraju se, ne mogu da hodaju ni sto metara, a da ne sednu.Javlja se i trnjenje ruku, nogu, jaki grčevi. Sve je to bilo i u akutnoj fazi, ali je akcenat bio na lečenju respiratornog sistema“, kaže Tomić.

Lečenje svih ovih neuroloških posledica je kompleksno i sprovodi se u bolničkim uslovima, naročito moždanog udara.

„Najopštije lečenje je vitaminsko“, poručuje neurolog Tomić .Uzimanje vitamina iz grupe B za umor i bol u mišićima, za grčeve magnezijum, potom vitamina C i D, kao i cinka sa selenom, a kao preventivu i Aspirin.