Premijera Lorikine Bernarde najavila još jednu hit predstavu leskovačkog pozorišta (video)

Iza lajt motiva „tišina“ i „ovde se ništa ne događa“ večerašnje premijere predstave „Don Bernarde Albe“, po tesktu Federika Garsije Lorke i u režiji Andreja Cvetanovskog, odvijala se drama sedam žena u patrijarhalnoj španskoj provinciji prošloga veka, čije su likove maestralno odigrale glumice Narodnog pozorišta u Leskovcu.

Prvakinja ovog pozorišta Suzana Grujić igrala je Bernardu, majku pet kćeri, najstariju kći Angustiju Maja Janković, Magdalenu Tanja Krčmarik, Ameliju Nataša Pejić, Martirio Mina Cocić i najmlađu Adelu Petra Dimitrijević, dok je uloga služavke Ponsije pripala Radmili Kocevskoj.

Sve su one u ovoj predstavi bile i solo igrači i tim u „ženskoj“ drami, čiji je glavni i nevidljivi junak zapravo, Pepe, verenik tridesetdevetogodišnje Angustine, u koga su zaljubljene i ostale sestre.

Reditelj Cvetanovski je veštom palicom proveo gledaoce kroz dramu porodice posle sahrane Bernardinog muža, i njene odluke, po tadašnjoj tradiciji, da se pokojnik žali osam godina, tokom kojih je ćerkama zabranjeno da izađu iz kuće i skinu crninu.

„Ovde ni vazduh ne može da uđe“ i „igla i konac su za žene, a bič i mač za muškarce“, kaže kćerima Bernarda, koja preuzima ulogu muške glave u kući i bič i ruke, ne sluteći da će na kraju sila i zatvaranje oči pred istinom i uzavrelim strastima svojih kćeri rezultirati tragedijom.

„Ništa se nije dogodilo, tšinaaaaa“, odjekuje na kraju predstave kada se Adela obesi zbog zabranjene ljubavi prema Pepiju, a te reči izgovara Amelija, preuzimajući ulogu od bola skrhane majke.

Više igrom tela nego rečima glumice su dočarale patnju svojih duša – ljubav, sputane strasti, snove i putenost, pri čemu će u jednoj od scena briljarati Mina Cocić i Petra Dimitrijević,  čežnju za spoljnim svetom i u isto vreme strah od od ogovaranja tog sveta.

Poetičnost ovoj drami davala je pažljivo izabrana muzika, prateći radnju na daskama, posebno kada stroga Bernarda, i sama žrtva sredine, ostaje sama, u tišini, onda kada iz njenog tela, uprkos nasleđenim običajima i okovima, izađe radost življenja još mlade žene udovice i majke.

Za junakinje drame kostimograf je izabrao toalete koje nisu odvlačile pažnju, kao ni svedena scena sa sobama zapravo sa kavezima i platnima, korišćenim kao platno za vez, sto za ručavanje, kao kreveti, ali i kao sredstvo za kažnjavanje, dok dim na početku i kraju predstave može imati višestruku simboliku, ponajviše simbol smrti i ono što ona sa sobom nosi.

Sve u svemu za ansambl Narodnog pozorišta Leskovca sa rediteljem na čelu, čista desetka od pisca ovih redova, kome aplauzi publike još odzvanjaju u ušima i pozitivni komentari Leskovčana koji su u tišini pratili predstavu i koji su rekli da su premijeru „Dom Bernarde Albe“ odgledali u dahu.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare