Pevač Verlibor Miljković poznatiji kao  Toni Montano pronađen je mrtav danas, 22. maja, u svom stanu u Beogradu, a da se desilo nešto strašno posumnjala je njegova sestra, kao i  prijatelji kojima se nije javljao. Imao je 62 godine.

Kako je za beogradske medije ispričale komšije, stan je obijen da bi u njega ušla policija. Zatečen je mrtav u fotelji.

“Sestra od strica ga je zvala ali se nije javljao. Stan je prodao i trebalo je da se preseli u Leskovac jer tamo ima ogromnu porodičnu kuću. Videla sam ga pre par dana, došao je po stvari jer je krenuo da se iseli, izašao je sa nekim torbama. On nema nikog, otac i majka su mu umrli koji su bili divni ljudi. On u poslednje vreme psihički nije bio dobro. Svi su njemu pomagali, nije bio usamljen sa te strane. Nekad je umeo da bude prek i prgav, ali verovatno zbog te samoće. Toni nije imao ljubav i pažnju i zbog toga nije bio psihički dobro poslednjih dana, samoća ga je ubila. Šteta, bio je velika zvezda i mogao je da ide u jednom lepom pravcu, ali je posrnuo“, rekla je jedna od komšinica.

Miljković je započeo karijeru kao pevač u pank rok bendu Radost Evrope, koji je formiran 1979. godine. Kroz bend je prošao veliki broj muzičara, uključujući Dimeta Todorova koji je kasnije bio član Partibrejkersa i Slobodana Loku Neškovića koji je kasnio bio član benda Urbana gerila. Bend je imao probe i uglavnom nastupao u beogradskom Studentskom kulturnom centru, a uglavnom su izvodili pesme pank rok grupe Ramons, ali i svoje.

Bend je prestao sa radom 1985. godine, a deo materijala našao se na Miljkovićevom debitantskom albumu, koji je počeo solu karijeru nakon raspuštanja benda. Toni Montano je 2012. godine okupio grupu beogradskih muzičara, kako bi krenuo na povratničku turneju. Bend je prvi put nastupali napivskom festivalu na kome je i snimljen upravo objavljeni materijal.

„Koliko netipičan muzičar, toliko koloritna pojava. Bavi se muzikom, ali samo kada hoće. Sve one koji su se godinama pitali gde je, šta radi, odgovor je – u svom rodnom gradu je, šeta ulicama kojima je i nekad hodao“, govprili su njegovi prijatelji,  nazvavši ga „jednim od najživopisnijih proizvoda ovdašnje muzičke scene osamdesetih“, čije su pesme ostale kao belezi vremena i Beograda kao takvog.