U Trećem centru za obuku, smešten u kasarni “Petar Bojović” u Donjem Sinkovcu kod Leskovca, vlada strah kod vojnika po ugovoru jer se oni ne produžavaju, čak i onima sa stažom od 14 godina i brojnim priznanjima na domaćem terenu i misijama Ujedinjenih nacija.

 Jugmedii se javilo petoro njih kojima je, kako oni to doživljavju, “otkaz” uručen pre nekoliko meseci ili im je rečeno da im ugovor ističe za koji dan ili mesec, i da neće biti produžen. Naši sagovornici tvrde da se to ne radi nigde na teritoriji Srbije osim u ovom centru.

Ovu, kao i sve ostale tvrdnje i optužbe, koje su naveli tokom razgovora, nismo mogli da proverimo jer komandant Centra za obuku Zoran Cvetković, koga vojnici optužuju za samovolju, nije odgovorio na naš dopis, koji smo poslali i Komandi za obuku u Beogradu. Cvetković nas je usmeno uputio na drugu mejl adresu za odgovor na naša brojna pitanja, ali ni četiri dana kasnije odgovor nije stigao ni sa te adrese.

Razgovarali smo sa petoricom ugovoraca, starosti od 22 do 39 godina, sa radnim stažom od dve do 14 godina. Svi su zahtevali anonimnost jer niko od njih nije izgubio nadu da će, ipak, neko iz Vojske Srbije uslišiti njihove žalbe, budući da je svako nagrađivan ili pohvaljivan pre nego je došao u Leskovac.

“Za skoro deceniju i po prošao sam kroz sve što je moglo da se prođe u vojsci, od obezbeđenja objekata, straže, kontrole Kopnene zone bezbednosti, migracijske krize kada smo jurili migrante 2015, 2016., nagrađivan sam više puta i kao jedan od najboljih učestvovao osam meseci u Mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija, gde sam predstavljao Srbiju. Tada sam bio u drugoj komandi. Odlučio sam da zatražim prekomandu u Leskovac kako ne bi svakoga dana putovao preko 150 kilometara. Da sam znao šta me čeka, nikada to ne bi  uradio”, priča najstariji vojnik kome ugovor nije produžen i čiji se predmet nalazi u Apelacionom sudu.

Nije mu uručena ni dodeljena medalja za hrabrost, koju traži na sudu.

Sve priče ovih “otpisanih” vojnika, koji su ostali ili će ostati bez egzistencije liče jedna na drugu. Svi su se oni svojevremno javili na dobrovoljno služenje vojnog roka i kao najboljim vojnicima im je produžavan ugovor na po tri godine. Nadali su se stalnom radnom odnosu, kao i napredovanju u službi, maštali kao i oni mladi kada polože zakletvu posle završene obuke, i kada im u svečanom tonu predstavnik vojske obeća i mogućnost zaposlenja u srpskoj vojsci. Ono što im je takođe zajedničko, jeste da su svi nagrađivani u drugim komandama i da su se svi odlučili na prekomandu u svoj rodni grad, kada i počinju, pričaju, njihove nevolje. No, čini se da se sa našim prvim sagovornikom najnehumanije postupilo.

“Ugovor mi nije produžen u momentu kada mi je novac bio najpotrebniji. Naime, pre odlaska u misiju prošao sam sistematski pregled i bio zdrav kao dren. Bio sam srećan što idem jer predstavljam svoju zemlju. Kada sam se vratio trebalo je da prođem ponovo kroz sistematski pregled, ali nisam jer mi naglo nije bilo dobro, pa sam se javio lekaru opšte prakse, ovaj me uputio kod urologa. Dok sam operisan bio u bolničkoj postelji, preko kurira mi je doneseno rešenje o neprodužavanju ugovora. Nisam hteo da ga primim. Bio sam u šoku. Ipak, marta 2023. došli su kući, dok sam bio na oporavku i uručili mi dokument”, nastavlja priču.

Tako je izgubio šansu da nastavi lečenje  u vojnim zdravstvenim ustanovama.

“Najpre sam se žalio Komandi u Beogradu, pa ministru, pa pisao Vučiću. Na kraju sam bio prinuđen da tužim sopstvenu državu, jer Vojska je za mene država”, priča ovaj čovek sa tugom u glasu, koji još ne ume da objasni maloletnoj deci zašto ne ide na posao.

“Niko mi nije objasnio zbog čega sam više nepoželjan, pa ja nemam drugi zaključak osim onoga da, jednostavno, nisam iz nekog razloga bio u milosti komandanta”.

Tvrde da je poslednjih meseci iz Centra otišlo 13 ljudi, među kojima i oficiri nižeg ranga jer su bili nezadovoljni tretmanom.

Svi bivši ili uskoro bivši vojnici su bili u Vodu za obezbeđenje redarske službe. Čuvali su magacine, stražarili noću, leti čistili i kosili travu. I tada, nikome nije otkazivan ugovor. Problem je bio zimski period kada posla ima manje.

Naš drugi sagovornik je mlad čovek. U vojsci je proveo tri godine, a iz prethodne jedinice u Leskovac je došao sa najboljim, visokim, ocenama.

“Iz jednog pozitivnog okruženja našao sam se u osinjem gnezdu, sa lošim međuljudskim odnosima. Maltretiranja su počela skoro od prvog dana. Komandir čete je, kad sam sam, više puta dolazio da mi kaže da mi ugovor neće biti produžen. Slali su me na test za drogu u Beograd, gde su mi napravili problem i kod kuće, jer imam ženu i dete. Test je uvek bio negativan, ali mi nikada nisu dali da ga vidim. Imam svedoka gde sam sve znao prilikom kontrole, a oni su napisali da ništa ne znam. Zbog toga sam dobio opomenu i to je navedeno kao razlog za neprodužavanje ugovora. A hteo sam da gradim karijeru u vojsci, privlači me uniforma, red i disciplina”, priča mladi čovek kome ugovor ističe za mesec dana, a kome je zamereno i bolovanje od 5 dana, kada je, tvrdi, imao virus.

Kao i njegovi drugovi, i on je tražio da se vrati u prethodnu jedinicu, ali pravila su takva da odobrenje mora da potpiše komandatnt iz odlazeće. Cvetković nikome nije odobrio prekomandu. Nekima je jednostavno, tvrde, rekao da nisu za vojsku, bez obzira na odlične ocene i priznanja koja su doneli dolazeći u svoj grad na Veternici.

“Uprkos dubokom razočaranju i poniženju koje sam doživeo, pokušaću da konkurišem negde drugde. Ja to mogu jer još nemma 30 godina, a moji drugovi preko 30 – ne mogu”, veli.

Treći sagovornik ima trinaestak godina neprekidnog radnog staža u vojsci. Njemu je rečeno da mu se neće produžiti ugovor.

“Nikada nisam kažnjavam, ni jedan prekršaj, već sam pre dolaska u Centar više puta nagrađivan, bio cenjen od strane kolega i pukovnika, a ovde sam ispao najgori. Imam osećaj kao da sam poslednji čovek jer mi je posle toliko godina službe rečeno da nisam za ovaj posao, a ja sam kao jedan od najboljih i najvećih brigada, upućen na Međunarodnu vojnu vežbu u jednu od zemalja zapadne Evrope, zajedno sa 105 vojnika iz Srbije, Bilo je to pre dolaska u Leskovac”, priča vojnik, takođe oženjen i sa maloletnom decom.

Njemu u kasarni u Donjem Sinkovcu nije produžen ni jedan ugovor, već se čekalo da istekne prethodni. Nije mu, kaže, objašnjen razlog neprodužavanja.

Pretpostavlja da je to zbog čestih kontrola iz teoretskog znanja, gde nije uvek znao sve odgovore.

“Ne shvatam u čemu je poenta otpuštanja kada se javno priča da je svaki vojnik dragocen. Možda se pravi mesto za mlade vojnike. U redu, ali neka se kaže i neka se kaže zašto se ugovori ne produžavaju samo u Leskovcu, tamo gde je teško doći do drugog posla”, zaključuje sagovornik Jugmedie.

Četvrti sagovornik je pod ugovorima proveo u vojsci bezmalo 9 godina. I njegova priča o služenju u drugom gradu na jugu Srbije je takođe bajkovita, a teška kada počne da govori o Trećem centru.

 “Bez ikakvog razloga ja gubim posao. Pita me žena, ne znam šta da joj kažem. Meni je ta plata bila sigurna koliko god da je bila mala jer mi supruga ne radi. Podigao sam i kredit za stan jer sam mislio da je plata sigurna. Znam da ću naći drugi posao. Svi koji su otišli su se snašli,no, boli me nepravda koju sam doživeo”, priča ogorčeno.

I njegova priča se vrti oko učestalih noćnih kontrola i to u vreme kada se radi prekovremno zbog, kaže, manjka vojnika u kasarni.

“Zakasnio sam jednom desetak minuta na posao. Kola su se pokvarila. Javio sam telefonom da ću zakasniti. Prvi put od kada sam u vojsci. Međutim, kažnjen sam zbog toga. U redu, nisam zamerio. Kod nas postoji satnica, kada i gde moramo da budemo. Jednom me je kontrola nije zatekla na mestu gde je trebalo da budem i to mi je zamereno. Nisu uvažili činjenicu da sam od pretpostavljenog dobio naređenje da uradim nešto drugo. Niko nije hteo da stane iza mene, ni komandir čete ni odeljenja, niko baš, pa me je komandat kaznio 20 posto od plate. To su mi naveli u rešenju kao razlog što mi se ne produžava ugovor, ali i to da ne poznajem dovoljno opšte dužnosti, iako sam rekao sve od reči do reči kada su me ispitivali. Mada, smatram da je mnogo bitnije praktično znanje”, objašnjava.

“Ima jedno desetak vojnika ugovoraca sa po 50 godina kojima nikada nije nije proverevano teoretsko znanje i koji ne brinu za produžetak svojih ugovora, a iza sebe nemaju nagrade i priznanja kao mi”, tvrde.

Svim našim sagovornicima se stavlja na dušu teoretsko neznanje tokom noćnih provera. Tvrde da se one organizuju kada su vojnici najumorniji, kada rade, na primer, prvu smenu, pa noćnu, pa opet prvu, ili po nekoj sličnoj kombinaciji gde nema slobodnih 48 sati, već samo 12.

“Dođu da te isputuju kada se od umora zanosiš i kada ne znaš ni svoje ime da izgovoriš”, tvrde.

Jedan od njih je imao 60 radnih sati za nedelju dana, odnosno 5 smena po 12 sati, 4 noćne i jednu dnevnu. “Ne odgovaraš precizno, kažu, a ja na noge ne mogu da stojim”.

I taj prekovremni rad se, tvrde, ne isplaćuje u potpunosti, pa je naš prvi sagovornik tužio Treći centar i zbog toga.

Najmlađi među onima kojima nije produžen ugovor je još kao vojnik na služenju dobrovoljnog roka dobio pohvalnicu za medalju, među 186 vojnika, zatim, pohvalnicu od generala Delića za ukazanu čast 549 motorizovanoj brigadi. Po završetku vojnog roka dobio je ugovor u Trećem centru na godinu dana. Kad se završio, nije mu produžen.

“Iako sam dobijao pohvale od par podoficira za najbolji rad na čuvarskom mestu. Jednostavno, ostao sam bez posla zahvaljujući komanantu Cvetkoviću”, uveren je mladić.

Skoro u svakoj trećoj rečenici izgovaraju ocenu o “privatizaciji vojske” u Trećem centru za obuku u Donjem Sinkovcu kod Leskovca. Potom podvlače da su se žalili, čak do predsednika države. Prvom sagovorniku je od sekretara ministra stigao odgovor da nema reakcija jer je već tužio, pa kako sud odluči, drugom se vratilo neotvoreno pismo iz beogradske komande. Zato je i logična dilema da li takve odluke samostalno donosi komandant Cvetković?

To, izgleda nećemo saznati, ni “ugovorci” kojima nije produžen ugovor, ni javnost, budući da ni našem mediju nije sa tri adrese stigao odgovor.

P.S. Jugmedii su poznata imena sagovrnika, a naš medij poseduje i dostavljenu dokumentaciju o nagradama, ugovorima i rešenjima o neprodužavanju ugovora.