Početak marta je pravo vreme za prihranjivanje strnih žita, jer je to period kada počinje kraj zimskog mirovanja biljaka. U narednih 15 do 20 dana treba očekivati i nastavak razvoja prolećnog dela vegetacije, kada treba razmišljati o rastu i razviću useva i o njihovim potrebama za hranjivim elementima. Kada se temperature vazduha stabilizuju iznad 5 Celzijusovih stepeni, nastaviće se vegetativni porast – bokorenje, porast listova ponika, ukorenjavanje, odnosno porast primarnog i sekundarnog korenovog sistema.

Mineralna ishrana pšenice

Na samom početku prolećnog dela vegetacionog perioda nastupa kritični period u zahtevima pšenice prema svim elementima mineralne ishrane, što se naročito odnosi na ključne elemente – azot, fosfor i kalijum. Intenzitet usvajanja hraniva će se postepeno uvećavati, dostižući maksimum pred kraj bokorenja i neposredno pred početak vlatanja, što predstavlja prvi kritični momenat u mineralnoj ishrani strnih žita. Kritični period nastaje ako bilo koji element mineralne ishrane nedostaje u zoni korenovog sistema u to vreme i to će se odraziti negativno na razvoj potencijala za prinos. Nedostatak nekih elemenata, prema rečima Nade lazović Đoković, savetadavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, je odmah vidljiv, a kod nekih se nedostaci menifestuju kasnije. Iz ovih razgloga se deo hranivih elemenata unosi u jesen, pod osnovnu obradu (sve količine fosfora i kalijuma, kao i 50 posto azota), a sada se obavlja prihranjivanje biljaka azotim đubrivom. Ova aktivnost se obavlja10 do 20 dana pre nastupanja kritičnog perioda, kako bi se najvažniji element transformisao u lako pristupačne oblike i dospeo u zonu korena, a dinamika unošenja hraniva prilagođava se konkretnim klimatskim i zemljišnim uslovima.

„Prihranjivanje treba obaviti po preporučenoj šemi, ali 20 posto do 30 posto azota treba ostaviti za korektivno pihranjivanje, krajem marta i početkom aprila. Ne treba zaboraviti da uvek treba imati neku meru za eventualne dodatne intervencije, jer suviše azota može biti štetno, a ne može da se odvadi“, sitiče Lazović Đoković.

Ona dodaje da su optimalne vrednosti za prihranjivanje pšenice od 45 do 70 kg N/h, a za ječam od 30 do 50kg N/ha. Pošto je sadžaj vlage u zemljištu povoljan i u dubljim slojevima, to je veoma značajno za kasnije faze rasta i razvića useva, kao i za normalnu aktivnost korisnih mikroorganizama, mobilizaciju i usvajanje hraniva iz zemljišta.

N- đubriva

U poljoprivrednim apotekama Pčinjskog okruga poljoprivrednicima su na raspolaganju UREA (amidni oblik N, 46 posto) AN i SAN (nitratni i amonijačni N) 33 posto) i KAN (nitratni N, 27 posto). Đubrivo UREA je efektnije kada se unosi pre obrade zemljišta. Koristi se za prvo, ranije prihranjivanje jer je potrebno dosta vremena da se amidni oblik azota transformiše do nitratnog N, koga biljka najbrže usvaja. Transformacija đubriva UREA traje 15 do 30 dana, što zavisi od vremenskih uslova i temperature. Do tog perioda biljka može gladovati iako je prihranjena. Pritom može doći do gubitka N u atmosferu, čak i do10 posto. Ostala N – đubriva su za prihranu, s tim što KAN ima prednost na kiselim zemljištima koja su većinom zastupljena u Pčinjskom okrugu. Posle prihranjivanja je poželjno da padne najmanje 10 l/m kvadratni kiše.

„Ako su usevi manje razvijeni ili gde su kisela zemljišta treba prihranu obaviti isključivo brže delujućim azotnim đubrivom tj KAN-om. Količine čistoga azota u prvoj prihrani kreću se najčešće od 30 do 50 kg čistoga N-a /h, odnosno približno od 100 do 150 kg KAN-a/ha, zavisno od stanja useva,datim količinama hraniva pre setve, sadržaju vlage u i na zemljištu s obzirom na kasniju, drugu prihranu koju treba primeniti sa početkom vlatanja približno od 50 do 100 kg KAN-a/ha.“,savetuje Lazović Đoković.

Ona takođe preporučuje ratarima obilazak polja tokom primene ove agrotehničke mere jer će im to biti prilika da provere zdravstveno stanje useva i procenu prisutnosti korova s obzirom na vrstu i brojnost i planiraju prolećnu zaštitu useva za koju će tako na vreme moći nabaviti odgovarajuće herbicide, insekticide i fungicide čija će primena postati aktuelna kada se stabilizuju vremenske prilike i stvore uslovi.