LESKOVAC – U okviru kampanje „Koliko su korisne, toliko su opasne – baterije“, sutra će, od 12 do 14 sati, ispred marketa Zlatan trag u naselju Duboćica biti organizovana akcija prikupljanja potrošenih baterija.
Svako ko donese 10 i više potrošenih baterija dobiće majcu sa logom kampanje.
Ova akcija deo je projekta koji sprovodi Udruženje Porečje iz Vučja, a cilj je da se ukaže na to koliko potrošene baterije, onog trenutka kada prestanu da budu korisne, mogu da štete ljudima i okolini.
(Kraj)ena
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
More….
Danas je svetski dan muskaraca.
Pa dobro drage moje dame, nista strasno. Valjda smo i mi muskarci zasluzili da imamo jedan dan u godini, koji je posvecen samo nama. 🙂
Na kraju krajeva, sve bi to moglo da bude lepo, skoro pa romanticno. Gotovo kao dan zena, ili mozda kao dan zaljubljenih. Jos jedan odlican razlog za slavlje i dobro raspolozenje. Zar ne? 🙂
Ne bih sada da govorim, cime su sve muskarci zasluzili svaku, pa i ovakvu vrstu postovanja. Prosto cu reci da su zasluzili i to bi trebalo da bude aksiom. Nema sta da se objasnjava. Sve je valjda jasno.
Ali ne lezi vraze. Ipak nam se ne da, da danas slavimo.
Pitacete zasto?
U ovoj zemlji se vec slavi sve i svasta. Imamo milion praznika i par miliona svetaca. Zasto pobogu onda, ne bi smo slavili i dan muskaraca?
Na kraju krajeva, osnovni princip rodne ravnopravnosti, ovo i slicna pitanja nediskriminacije, tretira kao jedno od osnovnih ljudskih prava.
Pa ko to onda nama muskarcima i zasto, ukida to osnovno ljudsko pravo, da danas slavimo i budemo ponosni na tu cinjenicu, da smo muskarci?
Na prvi pogled niko.
Ali kada se pazljivije sagleda danasnji dan i kada se taj, nama posveceni 19 Novembar, malo bolje zagebe po svojoj povrsini, sve je kristalno jasno.
Danas je kao sto vec rekoh svetski dan muskaraca. Problem je sto je danas i svetski dan toaleta ili kako se to vec naziva, klozeta, nuznika, WC-a i sl. U svakom slucaju paralela je ocigledna.
Koincidencija?
Ne bih bas rekao.
Ne mislim ni da se radi o nekakvoj zaveri. Ovo je jednostavno receno, poruka. Nedvosmislena i potpuno transparentna. Mozda cak i uzrocno posledicna. Pa ko razume, shvatice. One su odavno shvatile. Jos od kada su nas srele. A hocemo li mi?
Ne verujem. 🙁
Eto zato se meni danas ne slavi. Ne ocekujem od mog najdrazeg bica da mi danas nesto cestita, a jos manje ocekujem poklon. Ma necu joj cak ni reci, da mi je danas praznik.
Zamislite samo scenu prepunu poljubaca, dok ja nestrpljivo otvaram sarenu kutijicu. Jeste, to je zaista lepa slika. Takve slicice su zacin zivota. Mala zadovoljstva koja greju dusu i beskrajno mnogo znace.
Pa zasto onda odbijam sve to? ❓
A sta ako se odmah nakon toga uputi u toalet? Naredne sekunde bi bilo zaista teske za preziveti. Zamislite samo to iscekivanje i neizostavno pitanje koje vam prolazi kroz svest:
„A sta ako sada povuce vodu“?
Ili jos gore, sledece pitanje nakon toga:
„A kada je bila iskrenija“?
Dakle dragi moji prijatelji, sto se mene tice, danas je sasvim obican dan. 🙁
Hej, gde si Đuro, srećan ti Dan muškaraca, ako si muško, sa malo zakašnjenja. Ne ljutiš se što kasnim zar ne? Pa i što bi? Pa ti mora da si , pored toliko svojih obaveza, bar nekoliko puta u svom životu drugima, tebi nazovi dragim bićima, zaboravio da čestitaš praznik.
Oću da mi obećaš, da kad ponovo dođu ti datumi, a ti svima, svima čestitaj i uvek se seti kome nisi. To je dobro za trening savesti. I upoređuj-ko je iskren, ko zaslužuje, ko se žrtvuje, a kome moraš, formalno, jer je red, jer te podsete drugi na te dane, za razliku od onih što su patili i čekali, čekali, da se sam setiš. I ko bolje prođe u životu-ovi što ih formalno paziš il oni što si ih sasvim zaboravio?
Kažu ne trpi onaj(ili ona) što ne zna, već onaj što zna, pa se muči jer ćuti i trpi. Znanje je najveća muka, Đuro moj, a ti bi to najbolje morao da znaš.
Blago ispraznima. Da si živ i zdrav i još 100 godina ovako lepo pisao. Eh sad, ti ne primeti al ja blagosiljah ovu vlast da traje još 100 godina. Pa moram malo da te zadirkujem. Davno nisam, ima pet minuta.
I neću da pustim vodu, ne brini. Sam ćeš to učiniti…
Pozdravljam akciju a muškarcima čestitam praznik
Podeljeno je svega pedesetak majci.Organizator se pravda time da nisu imali mogućnost sada, a da će sledeći put biti.Lepo zamišljeno ali bruka i sramota za organizatora.Ljudi su dolazili donosili baterije i po saznanju da nema majce ostavljali su ih u kesu organizatoru,vidno razočarani jer su želeli da imaju uspomenu na ovaj događaj.Ovako se ne organizuje kampanja „Koliko su korisne, toliko su opasne – baterije“.Udruženje Porečje iz Vučja bi trebalo o ovome dobro da razmisli i uputi izvinjenje svima koji su podržali ovu kampanju i ostali bez majcu sa logom kampanje.
Sjajno. Onoliko naselje a oni spremili 50 majica. Projekat prikupljanja baterija u Leskovcu i Vučju je finasiran sa 15.000 dolara a baterije su se trpale u kese? Kao da nije imalo para da se ako ne kupi a ono makar iznajmi neki lep plastičan kontejner za ovu priliku.
Živo me interesuje gde su završile te baterije. Nadam se da nisu po kontejnerima u gradu.