I kada je zasnovao radni odnos kao prosvetni radnik i stvorio porodicu Goran Stevanović iz sela Crcavac, kod Leskovca, nikada nije prestao da obrađuje zemlju i čuva krave. Zato i danas kada završi radnu nedelju on obično krene u selo sa podužim spiskom imena ljudi kojima treba da donese kravlji sir.

Do svog sela uvek ide terenskim vozilom kako bi mogao da dođe do svog domaćinsva koje se nalazi u zaseoku Kopriva, na 900 metara nadmorske visine. Dok se vozi prema selu on retko kada u svom zaseoku sretne ljudsko biće jer su ljudi odavno otišli iz njega. Oni koji još uvek brinu o svojim kućama dolaze uglavnom leti da oberu voćnjake i nešto poprave oko kuća i ponovo odlaze u grad.

Za razliku od njih Goran, međutim, nikada nije želeo da krene njihovim stopama i zato se u mahali odžak dimi samo na njegovoj kući. Tokom proteklih godina on je obnavljao i nekretnine na svom gazdinstvu, gradio kuću kako bi svojim ukućanima obezbedio uslove za normalan život. Za ono što radi punu podršku ima od svoje supruge koja zajendo sa svekrvom od mleka koje dobijaju od svojih šest krva simentalske rase pravi izvanredan sir. Ovu malu “proizvodnju” one su organizovale u podrumu, dobro ukopanom u zemlju gde sir ima odlične uslove za vrenje i leti i zimi.

Dobar deo proizvedenog sira Stevanovići za prodaju čuvaju u drvenim kačicama koje vrlo brzo isprazne zato što je njihov sir veoma tražen.

Ovo i ne treba da čudi ako se ima u vidu da Goranove krave o kojima neprestano brine njegov otac su na paši od maja pa sve do novembra meseca. Naš sagovornik je do skoro na svom imanju proizvodio i pšenicu sa kojom je ostvarivao bolje prinose od proizvođača koji su je proizvodili u ravnici.

“Čim bi pokosio pšenicu i doterao je kući u snopovima znao sam da isteram vršalicu u dvorište i uz pomoć komšija i prijatelja ovršimo žito”, priča Goran.

Ovaj događaj svi su sa velikom pažnjom iščekivali jer je on umeo tim povodom da priredi veliku gozbu, na kojoj su svi imali priliku da probaju njegovu rakiju napravljenu od stare sorte šljiva pod nazivom trivonjka.

“Od ove vrste šljive sa specifičnim mirisom i ukusom dobijam rakiju bolju od viskija. Ona sadrži i veliki procenat šećera u sebi i zbog toga se od nje dobija najviše rakije”, kaže Goran i ističe da od četiri kazana ispečene komine može da dobije 50 litara najboljeg prepeka.

Na svom imanju on pored aktuelnih sorti voća uzgaja i staru sortu jabuke stambolku, kolačaru, barčag krušku, krušku maslarku, krušku karamanku, dinjevac krušku i barčag krušku. Ovu vrstu voća naš domaćin uzgaja uglavnom na ivici svojih livada gde ima najviše humusa. Na jednoj od njih do skoro je raslo i prastaro drvo kruške barčag koje je u prečniku bilo dbelo jedan metar, a iz čijeg debla su se u nebesa vinula tri stabl od kojih je dobijao po hiljadu litara komine.