Dok mnogi Prvi maj, spjen s vikendom, provode van Srbije, većina je sa porodicom, rodbinom u gostima, u prirodi. U jednoj seoskoj kući pažnju ne privlače ni luksuz ni raskoš, već toplina doma koji je sačuvan od zaborava i u kome se i danas živi. Tu se za Prvi maj okupi cela porodica.

Spolja su na toj kući stari zidovi, dvorište, drveće, jorgovan, pokošena trava i predmeti koji čuvaju tragove prošlih vremena. Tu su kameni zid, staza uz kuću, drvo koje pravi hlad, ljubičasti cvetovi uz panj i nebo koje se nadvija nad starim krovom. Sve izgleda jednostavno, a opet puno života.

Unutra je spoj starog i novog. U kući su laminat i pločice, kupatilo, mala ali funkcionalna kuhinja, dve sobe – jedna velika i jedna manja, predsoblje, internet i televizor. Tu je i novi, namerno crni smederevac na kome krčka jelo, kao znak da se u toj kući nije sačuvala samo uspomena, već i svakodnevni život.

Posebnu pažnju privlače stari predmeti: ormarić sa staklom, ogledalo, petrolejka, korpe, platneni džep za četke, šareno burence, vezeni jastuci i drugi detalji koji danas nisu samo stvari, već tragovi jednog vremena i načina života.

Ova kuća je daščara i, kako kažu njeni ukućani, jedva je spasena. Ali upravo zato danas ima još veću vrednost. Ostala je verna sebi – topla zimi, hladna leti, spremna da primi goste i sačuva ono što mnoge savremene kuće više nemaju: mir, toplinu i osećaj doma.

Možda baš zato ovakvi fragmenti na Prvi maj govore više od velikih reči. Jer nekad jedna seoska kuća, njeno dvorište i njeni predmeti mogu bolje od svega da pokažu kako izgleda život koji traje i koliko ima čari u okupljanju baš na praznik rada.