Hlebno žito se u plodnoj leskovačkoj kotlini sa okolnim opštinama godinama seje na površinama od 14.500 hektara, sa prosečnim prinosima od pet tona po hektaru, odnosno, ukupno oko 700 hiljada tona, što zadovoljava potrebe 195000 hiljada stanovnika Jablaničkog okruga, procenjuju ovdašnji mlinari.

Ipak, pšenica i brašno se iz sedam mlinova u selima oko Leskovca plasira i na tržištu cele Srbije, pa se se stiče utisak da u ovom okrugu ima viškova pšenice.

“Takav utisak je otuda što mi mlinari tokom žetve iz straha da ne bude dovoljno na našem području, kupujemo žito iz Vojvodine, pa kada prepunimo mlinove brašnom i pšenicom, onda prodajemo na stranu”, objašnjava Goran Stojiljković, vlasnik “Agromiks” mlina iz Gložana.

Računicu o potrebama žita za potrebe stanovnika Jablaničkog okruga nemaju ni u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi Leskovac ni u Regionalnoj privrednoj komori, koji su nas upravo uputili na mlinare.

Stojiljković ostavlja i mogućnost da postoje viškovi pšenice u Jablaničkom okrugu, ali pod uslovom da prosečni rod bude pet tona po hektaru.

Taj prosek, kažu u PSSS-u, beleži se poslednjih nekoliko godina.

Sredstva za zaštitu nikad skuplja

Džak mineralnog đubriva od 25 kilograma prošle godine koštao je od 750 do 1.000, a ove preko 3.000 dinara.

“Reč je o proseku koji umanjuju zasadi u brdovitim krajevima opština Vlasotince, Lebana i Bojnik, ali u Leskovcu je sve više poljoprivrednika koji dobijaju prinose i 7 do 8 tona žita. Poslednjih godina sve je više takvih proizvođača”, kaže sagovornik Jugmedie u ovoj službi.

Kažu, inače, da je pšenica sada u dobrom stanju.

“Procene prinosa još uvek je rano prognozirati, do početka žetve imamo još 2,5 meseca a dotle za treba prevazići problem deficita vlage, padavine bi nam u ovom trenutku itekako pogodovale. Zatim, jako je bitan odnos dnevnih i noćnih temperatura u fazi cvetanja i nalivanja zrna, zatim vremenske prilike tokom same žetve. Njih ne možemo kontrolisati ali u nastavku vegetacije, uprkos kompletnoj situaciji. moramo maksimalno ispoštovati agrotehniku”, ističe Jelena Stojiljković, savetodavac iz onlasti ratarsko povrtarslke proizvodnje.