Pšenica koja se proizvede u Jablaničkom okrugu pokriva potrebe oko 195000 stanovnika

Hlebno žito se u plodnoj leskovačkoj kotlini sa okolnim opštinama godinama seje na površinama od 14.500 hektara, sa prosečnim prinosima od pet tona po hektaru, odnosno, ukupno oko 700 hiljada tona, što zadovoljava potrebe 195000 hiljada stanovnika Jablaničkog okruga, procenjuju ovdašnji mlinari.

Ipak, pšenica i brašno se iz sedam mlinova u selima oko Leskovca plasira i na tržištu cele Srbije, pa se se stiče utisak da u ovom okrugu ima viškova pšenice.

“Takav utisak je otuda što mi mlinari tokom žetve iz straha da ne bude dovoljno na našem području, kupujemo žito iz Vojvodine, pa kada prepunimo mlinove brašnom i pšenicom, onda prodajemo na stranu”, objašnjava Goran Stojiljković, vlasnik “Agromiks” mlina iz Gložana.

Računicu o potrebama žita za potrebe stanovnika Jablaničkog okruga nemaju ni u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi Leskovac ni u Regionalnoj privrednoj komori, koji su nas upravo uputili na mlinare.

Stojiljković ostavlja i mogućnost da postoje viškovi pšenice u Jablaničkom okrugu, ali pod uslovom da prosečni rod bude pet tona po hektaru.

Taj prosek, kažu u PSSS-u, beleži se poslednjih nekoliko godina.

Sredstva za zaštitu nikad skuplja

Džak mineralnog đubriva od 25 kilograma prošle godine koštao je od 750 do 1.000, a ove preko 3.000 dinara.

“Reč je o proseku koji umanjuju zasadi u brdovitim krajevima opština Vlasotince, Lebana i Bojnik, ali u Leskovcu je sve više poljoprivrednika koji dobijaju prinose i 7 do 8 tona žita. Poslednjih godina sve je više takvih proizvođača”, kaže sagovornik Jugmedie u ovoj službi.

Kažu, inače, da je pšenica sada u dobrom stanju.

“Procene prinosa još uvek je rano prognozirati, do početka žetve imamo još 2,5 meseca a dotle za treba prevazići problem deficita vlage, padavine bi nam u ovom trenutku itekako pogodovale. Zatim, jako je bitan odnos dnevnih i noćnih temperatura u fazi cvetanja i nalivanja zrna, zatim vremenske prilike tokom same žetve. Njih ne možemo kontrolisati ali u nastavku vegetacije, uprkos kompletnoj situaciji. moramo maksimalno ispoštovati agrotehniku”, ističe Jelena Stojiljković, savetodavac iz onlasti ratarsko povrtarslke proizvodnje.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Sve je lepo objašnjeno, samo mi nije jasno kolko je to 5 tona po kilogramu. Stručnjaci su rekli svoje, samo još da ste pitali i nekog poljoprivrednika od onih 30% koji su odustali od setve zbog cene goriva, đubriva i semena, a i zbog ovih mlinara koji pšenicu otkupljuju po 18 dinara a sad je prodaju po 45 din.

vaš komentar