Uprkos setvi u nepovoljnim uslovima, usevi pšenice se nalaze u dobrom stanju. Bilo je više setvenih rokova i to je razlog zašto stanje pšenice zavisi od primenjenih agrotehničkih mera, predhodne obrade zemljišta, kvalieta, vremena i načina  setve, zatim od kvaliteta semena i na kraju, da li je obavljeno valjanje parcele, obajšanjava za Jugmediu Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo PSSS Leskovac.

Bilo je, kaže, i primera redukovane obrade zemljišta, setve rasturačima za djubrivo, zatim daleko van optimalnih rokova i čak upotrebe nedorađenog, nekvalitetno zaprašenog i nedeklarisanog semena. Uprkos nepovoljnim uslovima, zahvaljujući povoljnim temperaturama i dobrom rasporedu padavina nakon obavljenog postupka, usevi su u dobrom stanju.

„Medjutim, nakon poslednjeg obilaska terena kao i na osnovu sugestija ratara, primećena je pojava žutila useva na mnogim parcelama. Na mnogim parcelama je došlo do plavljenja i dužeg zadržavanja vode, a niske temperature predhodne nedelje dovele su do promrzavanja useva“, upozorava Stojiljkovićeva.

Ona dodaje da  za sada nema pojave viroza, a ni bolesti useva iako su sumnje proizvodjača za pijavu žućenja bile usmerene ka bolesti.

„Proizvodjači mogu biti sigurni da za sada nema opasnosti od pojava bolesti, jer je u pitanju samo problem fiziološke prirode“, naglašava naša sagovornica.

Ipak, dodaje, nema mesta preteranoj brizi jer će nakon obavljene prihrane i kada se spoljna temperatura ujednači tokom vegetacije doći će i do promene boje, usevi će biti zeleniji i nastaviće rast i razvoj.

„U ovom trenutku proizvodjačima savetujemo kvalitetniju prihranu u narednom periodu. Na našem području za prihranu je potrebno 200 do 300 kilograma KAN-a  ili UREE 130 do 150 kilograma ili 180 do 200 kilograma AN-a, po hektaru.Naravno, djubrivo birati na osnovu kiselosti zemljišta“, savetuje Stojiljkovićeva.

Naglašava da u prvom prihranjivanju treba uzeti 60 do 80 posto predvidjenog azota. Drugo prihranjivanje treba obaviti krajem marta i početkom aprila, pred takozvano vlatanje, odnosno u fazi intenzivnog rasta. U nastanku vegetacije treba obavljati folijarni tretman fosfornim, kalijumovim i nekim mikroelementima i to zajedno sa zaštitom protiv korova, bolesti i štetočina.