Predstavnici Pokreta slobodnih građana iz Beograda, koji u svom predizbornom programu tvrde da se bore protiv vređanja i omalovažavanja naroda i, ponajviše,  za slobodu medija, ne mogu da dođu u grad peti po veličini u Srbiji, a da ne ispoštuju ni njih ni njihove vreme, omalovaže ih svojim ponašanjem,  ispljuju im iz punih ustiju sendvič u kamere, kažu da nemaju za šta da se izvinjavaju, i ostave novinare zbunjene i povređene, one iste za čije se slobodu navodno bore.

A to se upravo desilo danas u Leskovcu pored postavljenih štandova ovog pokreta, gde se očekivalo da lider pokreta i popularni glumac Sergej Trifunović razgovara s građanima i, za pretpostaviti je,obrati se glasačkom telu preko medija, budući da su novinari bili uredno pozvani.

Uz to, na tu predstavu pozvali su novinare koji su čekali pola sata da se uspavani glumac pojavi, a zatim stanovnike juga Srbije povredili svojim konstatacijama.

Najavljeni događaj nije takoreći ni počeo u iščekivanju da se “Godo” pojavi, a penzionisana vanredna profesorka sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Srbijanka Turajlić, već je počela da opravdava neodgovorno ponašanje lidera pokreta Sergeja Trifunovića i to što se on nije pojavio na konferenciji na koju su nas sami pozvali.

“Nije problem što Sergej kasni i što se ponaša prilično neodgovorno, već to što u Srbiji nema slobodnih medija”, kazala je ona i to u prisustvu mnogobrojnih televizijskih ekipa, portala i štampanih medija iz ovog grada, uz opasku da je svim novinarima “atraktivan Sergej Trifunović”, na šta je pisac ovih redova morao da joj odgovori da mu je ona mnogo atraktivnija kao sagovornik od njega.

“On je vrstan glumac i predsednik Pokreta slobodnih građana. Razlog što je on predsednik je to što nema medijske slobode u Srbiji i kada bi vam rekli da u Leskovac sa vama dolazi da razgovara Pavle Grbović, vi bi me pitali ko je taj”, i to je bila prva uvreda na račun Leskovčana, uz opasku prisutnih novinara da nema razloga za takvim potcenjivanjem. Da. Znamo klinca.

“Građani ne znaju ko je on. Jer problem Srbije je što veruju u lidera, a niko ne veruje u ljude.  Sergej je samo trenutno predsednik PGS-a. On se u velikoj meri i vrlo često ponaša neodgovorno, i ne pravdam ga. Ali mi smo nastali u ideji da budemo zaista pokret slobodnih građana, a ne jednog lidera iza kojeg će sedeti neki ljudi koje niko nikada neće upoznati. Mi smo ovde da o tome razgovaramo sa Leskovčanima”, kazala je gospođa Turajlić.

Inače, sa građanima nije progovorila ni reč. Sve vreme dok je novinari nisu zamolili za izjavu nakon dugog čekanja “Godoa”, sedela je na obližnjoj klupi, pušila i razgovarala telefonom.

“Gospodine, ja imam 74 godine i malo sam se umorila. Tužno je što to radim 30 godina i što za sve to vreme nismo uspeli ništa da promenimo. Iskreno verujem u ove mlade ljude, a ne u Sergeja Trifunovića i verujem da oni mogu i treba da dobiju šansu da menjaju Srbiju”, poručila je.

Zatim je dodala da nije očekivala da će je u Vranju i Leskovcu toliki broj ljudi zapravo prepoznati, što je bila druga uvreda na račun stanovnika na jugu Srbije. U tom trenutku shvatam, razmišljajući o tome kako sam upijao svaku gospođinu reč u informativnim emisijama na mnogobrojnim televitijskim kanalima ili radio emisijama, da ona zapravo misli da ovde u mom gradu žive mamuti, a ne ljudi. Po stranu to sa kavom nadmenošću se obraća onima sa kojima razgovara. I to me vređa.

Dolazi mi da je pitam da li ona zapravo zna gde je došla. Da li zna da je ovo grad Žaka Konfina, Nikolaja Timčenka, fizičara Zvonka Marića, slikara Jovana Popovića, Miodraga Stojkovića, pa i Dragija Bureta… Grad o čijem se industrijskom usponu trenutno snima film, a taj procvat se nije desio zbog toga što je leskovačkom kasabom gazio opanak već su ga razvijali učeni i veoma mudri ljudi.

Onda se pojavljuje ON sa sendvičom u ustima, uz rečenicu da nema nameru da se izvinjava što kasni šzo se uspavao. A devojčica po naređenju staje pred kamere i saopštava da je konferencija za novinare završena, bez mogućnosti da se postave pitanja. To je ta sloboda medija?!

Tako se ne vodi politika. Tome nas ne uče ni u pozorištu, ma koliko “veliki” glumci stajali na njegovim daskama, a ponajmanje u vremenima kada ovaj narod, gospodo, sa kojima smo mi novinari koje ste ponizili svakodnevno na ulici, zaista misli da je vreme da se u njegovoj državi nešto promeni.

Ako se pojavite u gradu u kojem su ljudi navikli, jer im to kultura nalaže, da u prolazu jedni drugima kažu “dobar dan”, pitaju vas kako ste, ne možete da se, iskoristiću žargonski rečnik vašeg predsednika, poserete po njima. Ponizili ste mlade, kulturne, vaspitane i slobodoumne ljude, koji su bili tu, iza vaših štandova, da vam pruže podršku i koji veruju u bolje sutra koje bi trebalo da nam donesete.

A, povrh svega, pokazali ste da ste u ponašanju još gori od ovih na vlasti koji su se uz višegodišnje mukotrpno vežbanje ipak naučili da koliko-toliko budu pristojni i da, barem u direktnoj komunikaciji sa običnim narodom, isti ne omalovažavaju i vređaju.

Samo pre par dana mi je jedan ovačar, deset godina stariji od vas gospođo Turajlić, kazao da “nije pismen onaj čovek koji zna da čita i piše, nego onaj koji poznaje život”, i izgleda da je bio u pravu.

Nama, koji smo možda i mislili da imamo izbora, dokazali ste potpuno suprotno.