Putovanje kroz srpski Mančester sutra u Narodnom muzeju Leskovac

Da kažem neki krupan reč.. Dođite, ljudi oba pola, u Narodni muzej! – vika ve Tatko na narod iz srpski Mančester.
Dođite da vidite kako su političari palili ognjoviti i po srez pravili karaveštice i koj kuga je poviše nagaravija – politički i s plakati i s govori, a ponekad i sas štapovi.

Dođite da vidite kako je narod mislija na svoju muku, a ja na njega, to jest na narod. Zbog njega trčim po cel dan, tepam, noge tupim jezik i sušim gušu. Sve što imam dajem za narod, al narod sve što ima treba da da za mene. Zatoj dođite u Muzej, ne zbog mene nego zbog narod na kuga se istrisaše mnogi partijaši, korteši i bukači, da vidite politički! Ko da mi je pa toj neki život bija!

Dođite da vidite selski život kako se iz naćve iznosi i lebac, i sas lebac, da vidite prost život čovekov, njegovo i njojno odelo! Dođite da vidite i bogate kuće, bogatlak, evropski zerzevati, hotel „Kostić“ i „Evropu“ sas toplu vodu i kade u svaku sobu! Da vidite palate i bogataške vile, i spolja i iznutra! Da vidite kako izgleda gazda, njegova čorbadžika i njina deca koja se školovaše po evropski centri i vrnuše u Leskovac da unaprediv svoj biznis i rabotu, svoju familiju i varoš! Da vidite tries i kusur fabrike koje raniv još sedam grada ko Leskovac, a snabdevaju s tekstil ceo Balkan! Da vidite i liferacija i sekiracije, i kaldrmu i prašnjave ulice, i električno osvetljenje, i fabrike po engleski model, najubava kola kakva samo u Beč i Peštu ima!…

Dođite da upoznate grad i ljude njegove, koji sas male pare džumbus prave, jedu paprike i zidaju fabrike, pomalo „jedu“ i radnike, pa opet zidaju fabrike i koji iz inat mogu i poviše i pobolje.
Sve što vi reko naodi se u leskovački Narodni muzej, u nove odaje i novu postavku koja imitira život varoški i selski, i ubav i grub ,i prljav i prašnjav! Će vidite grad kroz vreme, sas vile i parkovi, moderni hoteli i kafančiki i bifei i prodavnica na jedan ćepenak!

To je vreme i to su ljudi kad je Leskovac bija Mančester, napredlak i gazdalak, ali teška sirotinja. Tu su trgovina i zanati, odelo i jelo, ložice i panice escajzi i porculan, dok ne saveznici četeresčetvrte na pravdi boga ne bombardovaše, potepaše i grad urnisaše.

Će vidite lice i naličje jednog naprednog grada i vredne nosioce njegovog razvoja, a to neje samo istorija nego i kultura, bez koju mi nesmo pravi pravcati Leskovčani i južnjaci. Ovoj što smo danas takvi kakvi smo, zasluga je i onoga kakvi su nekad naši preci bili, ali i vedrog duha što ga samo naš varoš ima! Narodni muzej čuva starinu. Ovde se istorija gledaj. Gledajte i mislite! Imate s koje da mislite, al i s koje da se pofalite!, ovako je nekada, između ostalog, govorio o Lekovcu predsednik leskovačke skupštine Mihajlo Babamilkić, a danas su to reči kojima vas Narodni muzej Leskovac poziva da ih posetite sutra.

 

Zakoračite sutra u 13 sati u Narodni muzej u Leskovcu i upustite se u vremeplov koji će vas odvesti na putovanje kroz jedan vek na izložbi „Leskovac – sprski Mančester (1878 – 1941)“, prošetajte leskovačkom čaršijom i upoznajte njene zanatlije, trgovce, industrijalce, političare koji su pisali istoriju ovog grada.

„Nećemo vam odavati mnogo detalja, dođite sutra i prošetajte leskovačkom čaršijom. Ono što ćemo naglasiti jeste da je postavka obogaćena multimedijalnim sadržajima. Potrudili smo se da prateći evropske sadržaje napravimo nešto drugačije i moderno. Namera nam je bila da pokažemo kako je Leskovac prerastao u jednu orijentalnu varoš, u kulturni grad, kako je od jednog malog zanatskog centra postao veliki industrijski grad i sa ponosom dobio ime krajem 19. i početkom 20. veka stao u red četiri grada koji su nosili naziv sprski Mančester“, poručila je danas direktorka Muzeja Mira Ninošević.

Muzejski savetnik i etnolog Slađana Rajković i muzejski grafički dizajner Nikola Marković, govorili su o timskom radu i dizajnu ove Postavke, ističući da je zahtevala veliki rad, ali i iskustvo.

„Na ovom projektu radio je čitav tim, počev od kustosa, arheoloza, etnologa, do dizajnera i arhitekta. Pored nas iz Muzeja, na izradi ovog projekta značajna uloga pripala je i vajaru Miroslavu Lakobriji iz Beograda koji je radio na izradi silikonskih lutki na kojima smo mi stavili naše predmete, a samim tim smo narodnu nošnju potencirali i dali joj još lepši sjaj, i prikazali i vratili ove naše predmete u davnu prošlost. Na ovim predmetima radio je i naš kostimograg Darijus Blagojević koji je obukao određene lutke, koje će biti izložene u stalnoj postavci Muzeja“, objasnila je Rajkovićeva.

Nikola Marković nam je otkrio da je na ovako velikim projektima dizajn kompleksna stvar, pa je na njemu radilo nekoliko profesionalaca.

„Olivera Nikolić koja je profesor na Građevinsko- arhitektonskom fakultetu u Nišu bila je zadužena za dizajn stalne postavke, ja sam radio na grafičkom dizajnu“, istakao je Marković i obećao da će biti puno lepih iznenađenja, i u vizuelnom i sadržajnom smislu.

Marković je dodao da zbog kompleksnosti samog dizajna bila potrebna korelacija, najpre sa autorima postavke, a zatim i sve to uklopiti u jedinstvenu celinu, što je zahtevalo veliko iskustvo.

Ovom jedinstvenom vremeplovu veliki doprinos će dati i multimedijalni sadržaj, kojim će cela Postavka biti propraćena, a za njene potrebe razvijena je i posebna aplikacija koju možete preuzeti u Google Play prodavnici.

„Za potrebe Postavke razvijena je aplikacija „Leskovac – Srpski Mančester koju možete skinuti sa Google Play-a ili sa IOS prodavnice i skidanjem te aplikacije, dolaskom u Muzej biće označene slike, predmeti gde možete da ih skenirate i pokrenete multimedijalni sadržaj. Znači, od samog ulaza u Muzej, od samog banera do Postavke, na nekoliko lokacija biće postavljeni QR kodovi koji će vam omogućiti da pristupite multimedijalnom sadržaju, da doživite Leskovac, da vidite ekskluzivno neke snimke Leskovca koje do sada niste videli, leskovačku čaršiju , svadbe…“, objasnio je kustos arheolog Nebojša Dimitrijević.

https://play.google.com/store/apps/details?id=org.arhimedia.emg.leskovac&hl=en

Inače, u kreiranju ove izložbe Narodni muzej pozvao je prošle godine sve Leskovčane i one koji se tako osećaju da dođu u muzej, ispričaju im priče svojim predaka koji su živeli između dva svetska rata i da ukoliko poseduju bilo koji predmet, fotografiju ili dokument ponesu sa sobom i udahnu im novi život, aktivnim učestvovanjem i stvaranjem ove nove postavke.
Direktorka Mira Ninošević kazala nam je da je imala izuzetnu saradnju sa potomcima starih Leskovčana i u samom gradu i van njega.

„Imamo saradnike u Parizu, Švajcarskoj, Nemačkoj i zaista smo za godinu dana sakupili oko 500 predmeta koje smo dobili na poklon. To su pre svega ljudi koji su nam otvorili svoje albume, ustuptili svoje drage fotografije i veći deo tih predmeta je posle konzervacije uvršten i u zbirke i proglašen za kulturno dobro, a neki su se našli i po izobru kustosa i u samoj Postavci“, kazala nam je direkorka.

Kako je dodala, oni su imali jedan lep problem, šta izabrati od toliko predmeta, ali su imali mogućnosti da u ovu priču uvrste samo jednu trećinu.

„Toliko je bilo dobrih predmeta i fotografija, ali nažalost tako je, trebalo je sašiti priču ispričati od oslobođenja od Turaka do početka Drugog svetskog rata 1941. godine i dočarati upravo taj leskovački duh“, zaključila je direkorka i pozvala sve ljubitelje istorije i kulture da dođu sutra i ožive sa njima nekadašnji srpski Mančester.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Alal mu vera na Mihajla Babamilkića, on je govorija, ko da je čitaja, iz knjigu. Na naš južnjački književni jezik. Sve ga razbiram, ko da sam mu ja, pisaja govor! 🙂 ?

vaš komentar