Uoči Dana Svetog Save u Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu održana je promocija knjige Radivoja B. Prikića „Kalendar značajnih događaja vlasotinačke istorije“. Autor je najveći živi poznavalac prošlosti Vlasotinca, a ovo je njegova treća knjiga o rodnoj varoši.
Prikić rođen je u Vlasotincu 1948. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu 1971. Posle završenih studija radio je kao sudija Opštinskog suda u Vlasotincu do 1994. godine, a od tada je advokat.
Promociju je otvorio Srba Takić, direktor biblioteke i urednik ovog izdanja, koji je objasnio značaj pomenute knjige i istraživačkog rada Prikića.
„Naročitim strpljenjem i nepokolebljivom namerom morao je da se naoruža Radivoje B. Prikić upuštajući se u naporan i probirljiv posao da od izuzetnog mnoštva podataka i činjenica koje ima u svom arhivu o Vlasotincu, izabere one koje će uvrstiti u ovaj svoj „Kalendar značajnih događaja vlasotinačke istorije“. Mada dugo ne živi u mestu svoga rođenja, Prikić i dalje važi za najboljeg poznavaoca njegove istorije, tako da svako ko bi želeo da se detaljnije upozna sa njom, neminovno će morati da se pozove na njega i njegov rad. Zbog obilja podataka koje sadrži ova knjiga je obavezni priručnik za sve buduće istraživače zavičajne istorije“, istakao je Srba Takić.
Radivoje Prikić je zahvalio Narodnoj biblioteci što mu objavljuje drugu knjigu iz istorije Vlasotinca i objasnio kako su one nastale.
„Moj otac Borivoje se bavio istorijom Vlasotinca tridesetak godina, a ja sam nastavio njegov rad još 40 godina. Poslednjih 15 godina živim i radim u Beogradu, što mi je pomoglo da pristupim raznim arhivima i da dođem do važnih dokumenata. Tako da sam pripremio 28 knjiga iz prošlosti Vlasotinca“, kazao je autor.
U jednom trenutku Prikić je izneo svoju tezu o uzroku „nesuglasica“ između Vlasotinčana i Leskovčana, koje su u prošlosti bile izražene, a danas gotovo zaboravljene, naročito kod mladih.
Naime, u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. Vlasotinčani su se sami oslobodili od Turaka pre dolaska Srpske vojske. Turci su pokušali da uguše narodni ustanak poslavši 4000 vojnika na 1200 vlasotinačkih ustanika. Glavni sukobi su bili na Kosovici između Vlasotinca i Grdelice. Postao je dogovor da Leskovčani pomognu Vlasotinčanima, ali ta pomoć je izostala.
„19. decembra 1877. Leskovčani su sklopili sporazum sa Turcima i izigrali Vlasotinčane. Nisu održali zadatu reč po prethodnom dogovoru, odnosno nisu se pridružili u borbi protiv Turaka, te su time prepustili Vlasotinčane na milost Turcima, a njihov glavni vođa (učitelj Josif Hadži Kostić) ne samo da je sa Turcima sklopio sporazum o nenapadanju, tzv. Privremenu upravu, nego je istovremeno 16. decembra 1877. godine uputio pismo knezu Milanu Obrenoviću i molio ga da srpska vojska oslobodi Leskovac“, zaključio je Prikić.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Leskovcani su trebali da izadju pred Turke koji su krenuli iz Vranja prema prema NIšu kako bi sačekali i sukobili se sa srpskom vojskom i to pravcem Leskovac-Grdelica kroz grdeličku klisuru kako bi turcima onemogućili prolaz ka Nišu dok su Vlasotinčani trebali da izadju ravno na Turke na brdu Kosovica između Vlasotinca i Grdelice što su Vlasotinčani i učinili.Bitka se odigrala 25. decembra 1878. godine. Leskovčani su izdali , nisu dosli plaseci se za svoja imanja i svoje glave. Turci su prosli grdelickom klisurom zašli iza ledja Vlasotinčanima i pobili i zarobili veliki broj Vlasotinčana između kojih su dvojici vođa vlasotinčana odrubili glave koje su nataknute na kolac visile na mostu preko Južne Morave u Grdelici upozoravajući ,, Raju,, kako će proci svi oni koji ustanu protiv sultana. Glave Jovana i Stojana iz Stoiljkovčanskog roda su skinute sa mosta nakon nedelju dana i sahranjene su sa telima iza oltara crkve u Vlasotincu koja je izgrađena zahvaljujući Stojanovoj i Jovanovoj majci koja je građu i dozvolu dobila tako što je izvidala rane sinu turskog bega koje je zadobio u lovu. Vlasotinčani ovu izdaju i gubitke koje su imali nikada nisu zaboravili a mladi i neznaju za događaje koji su uzrok kako autor teksta kaže ,, NESUGLASICA,,. Ako autor želi bolje da se upozna sa događajima postoji živi naslednici Jovanovi koji žive u Beogradu, Leskovcu a ima ih i u Vlasotincu tako od njih može da sazna tačno o događajima koji su se dogodili a koje gospodin prepričava obzirom da su objavljeni u knjigama ,, Hronika stoljkovčanskog roda ,, zatim ,, Ladovinke i foteljinke,, koje su obajvljene u prilog oslobađanja Vlasotinca od Turaka.