NIŠ – Vremena kada je na hiljade niških radnika odlazilo na višemesečna bolovanja koja su bila plaćana u stopostotnom iznosu zauzvek su završena.

Ekonomska kriza i gašenje velikog broja firmi u opštinama na području Nišavskog upravnog okruga uticali su i na smanjenje broja radnika koji koriste bolovanje, kao i na manje iznose koje država plaća zaposlenima dok su na bolovanju dužem od 30 dana.

U niškoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kažu da sve veći broj radnika na području Nišavskog upravnog odbora prima minimalnu zaradu, pa su tim putem smanjena i izdvajanja iz državne kase za isplatu zarada zaposlenima dok ne rade.

Prema podacima niške filija RFZO prošle godine je 5.774 radnika koristilo bolovanje duže od jednog meseca i oni su na bolovanju proveli ukupno 286.956 dana, a to je državu Srbiju koštalo nešto više od 487 miliona dinara. U prvih deset meseci ove godine bolovanje koje se isplaćuje iz fonda zdravstva koristilo je 5.211 lica i oni nisu radili ukupno 321.622 dana, a za to je isplaćeno oko 473 miliona dinara.

Pomoćnica direktora niške filije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Slavica Miletić ističe da su bolovanja značajno skraćena i da zaposleni odsustvuju s posla više meseci kada za to postoje zaista opravdani razlozi.

„Prvostepena lekarska komisija se striktno pridržava pravilnika o dužini bolovanja koja je propisana za svaku dijagnozu. Svaki produžetak bolovanja mimo pravlinika mora da se obrazloži direktoru filijale“, kazala je Miletić.
Prema njenim rečima drugostepena lekarska komisija preispituje bolovanja koja produži prvostepena komisija, i prihvata ili ne prihvata produžetak.

„Sve to za rezultat ima kraća bolovanja“, ističe Miletić.

(Kraj)Mia