Vest da je Aleksandar Komarov, vlasnik ruske fabrike “Spilit” Vranje, koja je dve godine poslovala u pogonu “Jumka”, proteklog vikenda iselio deo mašina iz pogona i zajedno sa njima nestao, šokirala je gotovo sve Vranjance, a 400 radnika ostavila u očaju.

Niko u ovom gradu ne može da shvati šta je to nateralo ruskog biznismena, koji je najavio upošljavanje novih 1.000 radnika i proširenje proizvodnih kapaciteta u Industrijskog zoni Bunuševac na 30 000 kvadrata, da preko noći ode iz Vranja.

U šoku je i oko 400 radnika koji su ostali bez posla i kojima nije isplaćena zarada za poslednja dva meseca. Niko od njih ne može da objasni kako su, ni krivi ni dužni, ostali bez svojih radnih mesta. Oni su pokušali na razne načine da stupe u kontakt sa poslovodstvom fabrike, ali uzalud. Svi telefoni koje su okrenuli su odzvonili do kraja, ali odgovora nije bilo niotkuda.

Prepušteni sami sebi, razočarani i utučeni radnici su danas počeli da dolaze u firmu po otkazna rešenja.Koraci su im teži od olova. Jedan po jedan, od ranog jutra, dolaze u firmu po otkaz.

Obezbeđenje upozorava da nema slikanja i davanja izjava u fabričkom krugu. Ni radnici nisu raspoloženi za izjave, a još manje za slikanje. Boje se. Neki se nadaju da će se vlasnici “Spilita” vratiti i da će fabrika ponovo proraditi. “Nije još sve gotovo!”,  glasno, u prolazu, izgovori  jedna od radnica. Njene koleginice samo usiljenim osmehom propratiše izgovorenu rečenicu.

U to da će fabrika “Spilit”ponovo proraditi, nije ubeđena ni Biljana, koja je koliko do juče radila u njoj. Otkaz joj je stigao samo posle dva meseca od zaposlenja.

Nefa nameštaj ruske kompanije Spilit zatvorila predstavništva i ugasila internet stanicu

”Sve se odigralo preko noći. Sredinom ovog meseca imali smo sastanak u firmi. Prisustvovali su svi zaposleni. Dobili smo uveravanje da će nam biti isplaćene zaostale zarade i da će problemi u poslovanju biti rešeni. Nažalost, već 16. maja smo dobili obaveštenje da smo do daljeg na godišnjem odmoru. Posle toga usledio je poziv da dođemo po otkazna rešenja. Nas 350 će u jednom danu dobiti otkaz. A to znači da će toliko porodica ostati bez ličnog dohotka, a računi su već stigli, maturske večeri su na pragu, treba kupiti lekove, obnoviti zalihe hrane u domaćinstvu…Sa otkaznim rešenjem se ništa ne može kupiti”, priča za rezigrano za Jugmediu ova radnica.

I Aleksandar Radenković, otac dvoje maloletne dece, otkaz je dobio samo posle dva meseca rada u firmi. Nije stigao da primi ni prvu platu.

“Od kolega sam čuo da će nam do kraja ovog meseca biti isplaćena jedna od dve neisplaćene zarade. Ne mogu da joj se obradujem jer je stigla u zao čas. Odmah moram da potražim drugi posao, a gde ću da ga nađem ni sam  ne znam. Imam ponudu da odem u inostranstvo. To ću najverovatnije da uradim jer boljeg rešenja nemam. Moja supruga radi pa ćemo nekako preživeti, ali kako prehraniti porodicu i školovati decu sa jednom platom. Ej, radnička muko golema li si”, tužno će Aleksandar.

Njegovom kolegi Veljku Dodiću je u “Spilitu” bilo prvo zaposlenje. Kada je dobio posao u ovoj fabrici njegovoj sreći nije bilo kraja jer se prethodnih godina naradio kod ovdašnjih privatnika.

”Radio sam na pakovanju. Bio sam zadovoljan poslom. Sa nestrpljenjem sam čekao svoju prvu platu i pravio planove za budućnost. Sve se preokrenulo preko noći i opet sam na početku”, priča Veljko, a u očima tuga.

“Napišite da se svi otpušteni  radnici nalaze u vrlo teškoj materijalnoj situaciji. Svi smo u fabrici pošteno zarađivali za svoj hleb. Hteli smo da radimo i pomognemo poslodavcima da firma ponovo stane na noge. Oni su, međutim, odlučili suprotno i sada smo na ulici”, dovikuje nam jedna ogorčena radnica koja nije želela da kaže svoje ime.