Deset konja, četrdesetak pasa, srndać, magarac, koza, ovce i zečevi, neobično je blago o kome na prostoru Konjičkog kluba „Čegar“ pored Niške Banje brinu tri generacije porodice Veljović iz Niša – Vladeta (73), njegov sin Aleksandar, unuka Dunja, unuk Milan i njegova devojka Mila Milosavljević.

Veljovići iz Niša maltene žive u konjičkom klubu jer briga o velikom broju životinja zahteva danonoćni rad. Najstariji Veljović, Vladeta voli da kaže da danju radi, a noću razmišlja kako će da obezbedi dovoljno hrane za sve životinje.

„Za svakog konja potrebno je dnevno 15 kilograma sena i specijalne granulirane hrane, a za pse je potrebno 250 kilograma granulirane hrane mesečno i plus belo meso koje im je drugi obrok“, kazao je on.

Veljović objašnjava da je u Konjički klub „Čegar“ došao još  kao osmogodišnji dečak, potom se bavio fudbalom i radio kao nastavnik fizičkog, ali je ljubav prema konjima ostala njegova najveća ljubav.

„Klub je posle drugog svetskog rata bio društvena svojina, a 1992. godine je zbog promene zakona morao da promeni status i postane samostalno preduzeć. Kada je postao  preduzeće u koje je potrebno ulagati u  njemu je ostala samo moja porodica“, rekao je Veljović.

Tri generacije Veljovića podelile su poslove u klubu tako otac Vladeta i njegov sin Aleksandar brinu o konjima, unuk i njegova devojka o psima koji se nalaze u pansionu za pse, a najmladja Dunja (8) brine o mini zoološkom vrtu u kome su srndać, magarac, zečevi, koza i ovca.

„Klub je otvoren preko celog dana za ljubitelje životinja, a ulaz ne naplaćujemo. Ulaznica je šargarepa, jabuke i šećer za konje, ali onolika količina koliko posetioci mogu i žele da donesu“, objašnjava najstariji Veljović.

Novac neophodan za nabavku hrane za životinje i pokriće drugih troškova obezbedjuju organizovanjem škole jahanja i naplaćivanjem jahanja onima koji žele da to probaju.

MALO SE ZNA da konjički sport u Nišu ima veoma dugu tradiciju i da je grad nekada imao i sopstveni hipodrom. „Konjički klub „Knez Mihajlo“ osnovan je još 1860. godine, a nakon Drugog svetskog rata ime kluba je promenjeno u „Čegar“. Hipodrom Kneza Mihajla bio  je izgradjen na prostoru na kome se sada nalazi stadion „Čair“, a potom je preseljen na Gradsko polje“, objašnjava Vladeta Veljović

„Sigurno smo 1.500 dece predškolskog i školskog uzrasta naučili da jašu konje. Radimo i sa decom sa invaliditetom, poput dece sa autizmom i decom sa cerebralnom paralizom. Za njih je jahanje deo terapije“, pričaju.

Konjički klub „Čegar“ više se ne bavi trkama jer je za to potrebno mnogo para, ali police prepune pehara i diploma govore o njegovim nekadašnjim velikim uspesima.

„Naš klub je osam godina bio najbolji u konjičkom sportu u Srbiji i Crnoj Gori u svim kategorijama takmičara, počev od najmladjih i do najstarijih. Dva puta je proglašavan najboljim sportskim kolektivom u Nišu“, priseća se Vladeta.

Ova oaza životinjskog carstva utočište je i za jedan broj napuštenih pasa i pronadjenih divljih životinja. Neke životinje, poput magarca, koze i ovce klub je nabavio da bi deca jednostavno mogle da ih vide, a od prošle godine klub ima i pansion za pse.

Mila Milosavljević kaže da su ona i njen momak Milan Veljović došli na ideju da otvore pansion za pse na prostoru na kome se nalazi Konjički klub nakon što su ispred svoje kuće pronašli psa koga nigde nisu mogli da zbrinu.

„Nudili su mi da psa stave u terasu, u šupu. Nakon toga smo uzeli deo prostora Konjičkog kluba, opremili prostor i krenuli da primamo pse. Najpre smo primali samo vlasničke pse, a potom i pse koje ljudi pronadju a nemaju gde da ih sklone. Psi ostaju tu sve dok se ne udome“, izjavila je Mila Milosavljević.

Ona je kazala, da u prvom i za sada jedinom registrovanom pansionu u Nišu, psi imaju kompletnu brigu i negu bez obzira da li su vlasnički ili pronadjeni na ulici.