Rajković: Električna energija proizvedena iz uglja nema budućnost

Proizvodnja električne energije iz uglja nema budućnost, bez obzira koliko zagovornici termoelektrana na ugalj pozivali na sigurnost snabdevanja i probleme balansiranja varijabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE) vetra i sunca, rekao je predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković.

„Povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, zajedno sa merama za povećanje energetske efikasnosti i dekarbonizacijom proizvodnje i potrošnje energije, predstavljaju okosnicu energetske tranzicije i obaveza koje je Srbija preuzela pristupanjem Energetskoj zajednici i prihvatanjem klimatskih sporazuma“, rekao je profesor Rajaković povodom energetske krize i energetske tranzicije u Srbiji.

Kako je ocenio, savremena društva zasnivaju se na digitalizaciji i internetu kao ključevima komunikacije i upravljanja, a u skoroj perspektivi zasnivaće se i na solarnoj i energiji vetra i u bliskoj budućnosti, digitalizovanoj mobilnosti autonomnih električnih vozila i vozila na vodonik, prenosi agencija Beta.

„Energetski sektor je jedna od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, a koncept današnje energetike u Srbiji i dalje se zasniva na ekonomskoj paradigmi sedamdesetih godina prošlog veka, koju odlikuje energetski intenzivna i neefikasna upotreba energije u sektorima grejanja, transporta i finalne upotrebe električne energije“, rekao je Rajaković.

U proizvodnji električne energije, Srbija se, kako je naveo, pretežno oslanja na termoelektrane na lignit sa niskoom efikasnošću, pa je energetski sektor glavni zagađivač vazduha, vode i tla i ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Energetski sektor u Srbiji, preme njegovim rečima, ima dominantan uticaj i na emisiju gasova staklene bašte (GHG), sa preko 70 odsto udela u ukupnim emisijama.

Današnja energetska infrastruktura, i u Srbiji i u regionu, definitivno ne može, smatra on, da ispuni zahteve održivog razvoja u 21. veku, a rizici klimatskih promena za održivi razvoj Srbije su očigledni i prete da ugroze, energetsku i ostalu infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, dostupnost vode i javno zdravlje.

„Funkcionisanje elektroenergetskog sistema (EES) u savremenim uslovima liberalizovanog tržišta sa uvođenjem konkurencije i formiranjem cena električne energije na ekonomski održivom nivou definitivno je preduslov za energetsku tranziciju“, rekao je Rajaković.

Istakao je da je „jasno da su energetska politika i energetska raskršća decenijama jedno od ključnih pitanja savremene civilizacije“.

Kompleksnost izazova sa kojima se energetika danas suočava je, kako je rekao, takva da zahteva još promišljeniji timski rad i regionalnu povezanost, jer je manevarski prostor za optimalna rešenja ograničen pre svega klimatskim promenama, ali i raspoloživim prirodnim resursima, ekonomskim ograničenjima i dostupnim tehnologijama“.

„Pronalaženje optimalnih rešenja u multidisciplinarnom energetskom sektoru u tranzicionim okolnostima definitivno je vrlo složen i širok problem i u 21. veku razvoj svake zemlje zavisiće od njene sposobnosti da se prilagodi novim trendovima, neizvesnostima promena i izazovima koje one donose“, rekao je Rajaković.

Dodao je da je odgovor međunarodne zajednice na klimatske promene usvajanje Agende UN 2030 (2015. godine) sa ciljevima održivog razvoja.

Smernice za energetski razvoj, kako je rekao, trebalo bi da se zasnivaju na politikama održivog razvoja, uzimajući u obzir sigurnost snabdevanja, konkurentnost cena, dostupnost energije i održivost u pogledu klimatskih promena i u pogledu zaštite životne sredine, uz efikasno korišćenje resursa i čistu energiju.

Ciljanim povećanjem efikasnosti sektora i upotrebom obnovljivih izvora energije može se, procena je Rajakovića, postići istovremeno da je energetika motor stabilnosti i održivog ekonomskog razvoja uz ispunjavanje obaveza preuzetih prema energetskim politikama EU.

Sekundarni efekti, prema njegovim rečima, dovešće do povećanja održivog zapošljavanja, smanjenja javnog duga i povećanja konkurentnosti sektora, pa bi energetsku tranziciju trebalo posmatrati kao razvojnu priliku.

Rajaković je rekao da koncept održivog energetskog razvoja može značajno uticati na razvoj srpske privrede i privreda u regionu jer je energetski sektor veoma moćan i jedan od retkih koji još ima snage da pokrene intenzivan ekonomski oporavak, a istovremeno je povezan sa pratećim industrijama.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar