Leskovački penzionisani istoričari Hranislav Rakić i Živan Stojković dostavili su saopštenje medijima u kome izražavaju nezadovoljstvo što njihovi radovi nisu bili deo programa naučnog skupa „Kulturno-istorijska baština juga Srbije“, nedavno održanog u Narodnom muzeju Leskovac.

“Molimo Vas da nas obavestite koji su razlozi uticali na odluku da se naši radovi ne uvrste u program, utoliko pre što se radi o analizi srednjoškolskih literarnih časopisa „Budućnost“ i „Mi“, što nije prosto prenošenje tekstova iz objavljenih monografija o Poljoprivrednoj školi i Gimnaziji”, piše u saopštenju, zapravo, u pismu upućenom direktorki muzeja Miri Ninošević, koja kaže da sa odabirom radova nije imala nikakve veze.

Pored leskovačkog muzeja, organizator skupa bio je i Institut za savrmenu istoriju iz Beograda, a zamenik direktorke Veroljub Trajković, član organizacionog odbora objašnjava da se radilo o skupu zatvrenog tipa, odnosno, o skupu na kome su učestvovale samo kulturne institucije.

“Pored radova stručnjaka iz našeg muzeja i Instituta za savremnu istoriju, učestvovali su i naučnici sa filozofskih fakulteta iz Beograda i Niša, kao i sa Institutu za Srpsku kulturu Priština sa sedištem u Leposaviću, pa mi je zaista žao što ovoga puta naše eminentne kolege, koje uvažavamo, nisu mogle da učestvuju”, bilo je sve što je Trajković hteo da kaže.

Rakić je bio dugogodišnji direktor muzeja u Leskovcu i, kako piše, pokretač ovog skupa. Tvrde da su usmneo pozvani da dostave svoje radove.

“Međutim, kad smo dobili pozivnice sa iznenađenjem smo videli da naši radovi nisu uvršteni u zvaničan program održavanja naučnog skupa sa dvadeset jednim učesnikom. Zato nismo ni učestvovali u njegovom praćenju”, pišu ovi Leskovčani.

Trajković kaže da će Rakić i Stojković dobiti zvaničan odgovor na pismo čim se okončaju pripreme za proslavu godišnjice muzeja, a Jugmedia iz drugih izvora saznaje da sporni radovi nisu, zapravo, imali nepohodne karakteristike naučnih radova.

“Više su ličili na školske radove sa seminara nego na naučne radove”, veli naš sagovornik koji zahteva anonimnost.

Naime, kako objašnjava, jedna od radova je poslat na papiru kucan na mašni, a oba radova nisu imala “naučnu aparaturu”, odnosno, fusnote i izvore, nedotajale su ključne reči – tagovi, zatim zaključci na engleskom jeziku i tako dalje.

“Ti radovi nisu bili ni za otvoreni skup”, komentariše čovek koji je imao uvid u Rakićev i Stojkovićev rad.

FOTO Arhiva sa naučnog skupa