Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, povećane su za 41,4 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: krompir (89,0 odsto), industrijsko bilje (55,4 odsto) i žita (43,1 odsto).
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2021. godine, u odnosu na avgust 2021. godine, u proseku su povećane za 6 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na prethodni mesec, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: krompir (26,3 odsto), voće (12,1 odsto), povrće (7,9 odsto) i žita (6,5 odsto).
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-septembar 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, u proseku su povećane za 18,5 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-septembar 2021. godine u odnosu na isti period 2020. godine,najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: voće (55,7 odsto), industrijsko bilje (46,1 odsto), žita (26,0 odsto) i povrće (14,5 odsto).
Rast cena hrane posledica su pandemije kovid-19, i dokle god bude trajala epidemija, i cene hrane hrane – voća, povrća, uljarica i žitarica će ići nagore kaže za Dnevnik agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin.
Prema njegovim rečima; cena pšenice beleži rast i dostiže istorijske rekorde i dokle god bude kilogram pšenice išao nagore beležiće istorijski maksimum.
I druge primarne kulture ,takođe, beleže rast, nikada do sada zabeležen, s tim što na te cene uticaja imaju dešavanje na svetskim tržištima i berzanaskim kretanjima predočava Galetin i navodi da na cene povrća ne utiču dešavanja na inotržištima, već da posledice skupog kupsa, krompriara, i drugog povrća treba tražiti u lokalnim okruženjima.
„Na te cene uticala je klima, preciznije ovoga leta velika suša, koja je donela da prinosi budu slabiji. – Odnos između ponude i potražnje nije bio ravnomeran pa je doveo da kiloram krompira bude blizu stotinu dinara, a kilogram kupusa da se ne može naći ispod 70 dinara, što je nezavbeleženo“, naveo je Galetin.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ako bih ovako javno napisao sta mislim o drustveno- politickom zivotu, o slepcima koji nas ‘ vode ‘, siguran sam da ne bi do kraja ni procitali a kamoli objavili komentar. Ovako, jedno veliko „……tanisti, koji ste nas doveli do ruba egzistencije, olo§i belosvetski „. Pozdrav i svako dobro.
Nesto mi nije jasna analiza ovok gospodina,kako covide moze da utice na cenu sirovina?Kako je sad cena voca i povrca ovolika a samo pre 3-4 meseca ste pravili reportaze da seljaci dele besplatno paradajs i bacaju visnje po deponijama?!
Setite se da je pre nekoliko godina barel sirove nafte kostao 150 dolara a da cene na pumpama nisu prelazili 1,20€ zasto je cena naftnih derivata danas mnogo veca a barel je oko 80-85 eura?!!Zasto je struja dans skuplja 50% na trzistu sta se to promenilo u odnosu na minule godine?Isto je i sa gasom zasto je gas danas 5 puta skuplji nego prosle godine?!!(danas je nemacko regulatorno telo blokiralo dozvole severnom toku i tako su spekulatori podigli cenu gasa jos 15% i zaradili milione)zamislite na trzistu sirovina je ludilo i umesto da daje sve dozvole severnom toku kako bi pocelo snabdevanje gasom oni ga jos blokiraju?Pa dali je to briga o narodu?!I mogu ovako do sutra da navodim primere.Steta sto to nerade analiticari i novinari.
Sve je ovo deo jednog osmisljenog plana kako da se obican narod stavi pod kolena.
Ovo je samo logicna posledica svega vec vidjenog a jedini cilj je zaraditi sto vise novca.
Pitanje je koliko ce balon izdrzati pre nego sto uradi BUM!
Rast cena hrane posledica su pandemije kovid-19, i dokle god bude trajala epidemija, i cene hrane – voća, povrća, uljarica i žitarica će ići nagore kaže za Dnevnik agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin.Na te cene uticala je klima, preciznije ovoga leta velika suša, koja je donela da prinosi budu slabiji.
Citirao sam ovog agrarnog analiticara. Kad je povrce u pitanju, susa takoreci nista nemoze posto navodnjavamo. Psenicu i kukuruz ste izvezli, nemate robne rezerve i samo vam ostaje da donosite uredbe tipa hleb Sava – 46 dinara…
Svi oce u Aptiv i Juru, niko nece na poljoprivredu. Potpisujem, pobedjuju ovi sto ostaju na poljoprivredu. Malo mi ovo razmisljanje remeti bugojanac Vucic, takozvanim projektom Otvoreni Balkan !
Srbija koja moze da hrani celu Evropu? Bravo! Posledice svih pljacki ce se pravdati koronom. Dobar deo naroda vec trpi gladan, a oni teraju dalje, posto su unistili poljoprivredu. Pa, evo, pozivam sve da ponovo glasaju za istu garnituru, jer nema bolji!