Srbija će se saglasiti da prizna Kosovo; Kosovo će prepustiti Severnu Mitrovicu i četiri opštine na severu Srbiji; Kosovo će dobiti između četiri i sedam sela u Preševskoj dolini – ova sela možda neće činiti jedinstvenu teritoriju; Jezero Gazivode, ključno za snadbevanje Kosova vodom i strujom, postaće teritorija pod međunarodnim protektoratom neke organizacije kao što je, recimo, NATO;  Zajednica srpskih opština biće formirana u drugim delovima Kosova gde žive Srbi i biće nadležna za urbalni i ruralni razvoj; Ostaje nejasan status rudnika Trepča.

Ovako, pozivajući se na neimenovanog sagovornika sa Kosova, profesor Univerziteta Kolumbija Dejvid L. Filips, u autorskom tekstu za BIRN otkriva o čemu se pregovara iza zatvorenih vrata o Kosovu.

“Mislim da se Evropska unija ne protivi razmeni teritorija. Zvaničnike EU iritira žučan i beskrajan dijalog Kosovo-Srbija i žele da ga okončaju. Oni žele da proglase pobedu i odu kući nakon prošlonedeljnih evropskih izbora”, komentariše za Demostat Filips, koji j e inače direktor programa za uspostavljanje mira i prava na Institutu za proučavanje ljudskih prava Univerziteta Kolumbija.

Razmena teritorija primenjivana je i ranije– godine 1947. Srbija je pripojila sedam sela iz opštine Gnjilane Preševu: Stanec, Madžare, Pečeno, Ranatovce, Depče, Čaravajka i Sefer, dok su pojedina sela pripojena Bujanovcu: Dobročin, Končulj, Priborac i Žarbinče, uz napomenu da je ukupna površina ovih sela oko 85 kvadratnih kilometara. Kako dalje ukazuje, 1959. godine 45 opština iz oblasti Raške pripojeno je Kosovu, kao i delovi Leška i Zubinog Potoka.

U isto vreme kada je tekst ovog profesora objavljen, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na sednici Narodnog parlamenta o Kosovu ponovo, iako je ranije govorio kako je taj njegov plan propao, proturio priču o razmeni teritorija. Citiramo:

“Nema nikakvog smisla da ovde govorim u detalje. Ja sam mogao danas da iznesem svoje planove, da iznesem sve mape, da govorim o svakom selu i zaseoku. Ali to ne mogu i ne smem da govorim zato što ne odlučujemo mi sami ni o čemu. Odlučuje i druga strana, a odlučuju još više oni koji podstiču drugu stranu na sve ono na šta su je podsticali do danas” (u Skupštini Srbije, 27.05.2019.)

Da li je ovom izjavom zapravo predsednik Srbije potvrdio spekulacije o pregovorima iza zatvorenih vrata, sastancima sa kosovskim liderima po evropskim i američkim kafanama ili je njegov govor u skupštini bio samo jeftini politički i marketinški trik?

I dok je u startu ovakvo političko rešenje izazivalo nemir u javnosti, pogotovo među stanovništvom Preševske doline za koju kosovski lideri i dalje tvrde da će je pripojiti otcepljenoj teritoriji; čini se da danas ovakvu varijantu rešavanja kosovske krize više niko smatra za ozbiljno i da je svima već dosadila.

Izgleda, i samom Vučiću koji je već sutradan demantovao ono što je rekao za govornicom u narodnom parlamentu. Citiramo:

“Šta sam to uradio? Šta sam to potpisao? Šta smo to uradili loše za naš narod? Nemam ništa u rukama, nemam nikakav plan, nemamo ništa, nemamo ni razgovore” (medijima, 28.05.2019)

Arsić: Medveđa je u Gornjoj Jablanici, a ne u takozvanoj Preševskoj dolini!

Ja živim s Albancima i nemam problema sa njima, imam problem da objasnim da nema problema