Posle olujnog vetra u kasnim večernjim satima, koji je u Srbiji nosio sve pred sobom, u nekim gradovima su se mogle videti i uništene balon sale. Slično bi se desilo i u Leskovcu da nije bilo Gradimira Stankovića i njegovih prijatelja koji su se tu slučajno zatekli.

Stanković je jedina osoba u FK Slogi koja održava stadion i pomoćne prostorije, a brine se i o balon sali, datoj na čuvanje upravo tom klubu. Praksa je, da se u vrelim danima otvore obe strane od jakog platna, koje čine trećinu balon sale, dugačke po 50 metara.

“Te večeri sam sredio teren posle treninga fudbalera, počistio prostorije i uputio se ka balon sali. Osećalo se slabo zahlađenje i vetar, ali ko se nadao onakvoj orkanskoj oluji”, počinje priču Stanković za Jugmediu dok stojimo u unutrašnjosti sale, koju nije u potpunosti sredio od letećih predmeta.

Fudbaleri, treneri i rukovodstvo su već otišli. Gradimir je počeo sam da zatvara stranice balona, ali vetar se pojačavao i za tren pretvorio u oluju.

“Igrom slučaja, tu su ostala tri, četiri momka, pa sam ih pozvao u pomoć, da njih nije bilo, sada ne bi biloni balon sale”, priča i sada vidno potrešen.

Međutim, i uz pomoć momaka, koje je vetar nosio pored sale, nije bilo lako završiti posao.

“Dvojica sa strane su gurala cerade, ja sa još dvojicom vukao iznutra. Jedva smo zatvorili. Bilo je strašno. Dok je ja vezujem dole, ona se raširi gore na sve strane, kada je vetar vrati ona me udari, ja padnem, pa brzo ustajem i sve ponovo. Bio je totalni haos i da budem iskren ne sećam se koliko je trajalo zatvaranje, ali čini mi se da smo brzo zatvorili”.

Jer da nisu, dodaje, leskovačka balon sala završila bi kao ona u Nišu.

“Imao sam sam samo jednu misao u glavu, da ne ostanemo bez balon sale. Veoma sam zhvalan momcima koji su svojski pomagali, mladi, jaki, ali i njih je vetar obarao i otišli su sa ogrebotinama i modricama”, priča Gradimir Stanković.

Balon sale su početkom prošle decenije bile baš u modi, pa je odlučeno da se jedna takva podigne i u Leskovcu, mada sportski radnici kažu da je nedovoljno iskorišćena, odnosno, da se koristi samo u zimskim mesecima i to ne punim kapacitetima.

Ova sala ima, zapravo, burnu istoriju, o podizala se, i bukvalno, kao Skadar na Bojani jer sve što bi se danju postavilo, noću bi nestajalo.

Projekat balon sale, naime, urađen je još 2006. godine kada je tadašnje Ministarstvo omladine i sporta izdvojilo 15 miliona dinara. Grad je preuzeo obavezu da salu završi za dva meseca i da ovaj objekat sufinansira sa dva miliona dinara.

Podignuta je konačno 2008. godine i svečano otvorena, ali u narednih pet goidna ona je bila oko 15 puta na meti vandala. Ne samo što su sečene cerade i odnošene, nego su čupane istlacaije i kralo se iz nje sve što je moglo.

Konačno je 2013.godine u nju uloženo još 9 miliona od strane grada Leskovca, pa je ponovo svečenao otvorena. Od tada prestaju iživljavanja nad balon salom jer je predate na čuvanje FK Slogi. I konačno, te 2013.godine godine izračunato je da je leskovačka balon sala koštala 25 miliona dinara.

I sve bi to pre 4 dana otišlo u vetar da nije bilo revnosnog čuvara Gradimira Stankovića.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa grada Leskovca koji je dodelio sredstva.