Motiv za svaku emigraciju je uvek bolji život, kaže u Intervjuu nedelje RSE Sanja Nikolić, autorka romana „Sila i Soni u Berlinu“, ljubavne priče u čijoj pozadini je emigracija.

Spisateljica je i sama emigrantkinja i trenutno živi u Berlinu.

“Ja sam zapravo nomad. Ja sam vodila takav život od ranog detinjstva. Moj otac je bio vojno lice, pa sam rođena u Splitu, onda su me doveli u Niš, pa sam iz Niša prešla u Beograd na fakultet i ja nosim to večito nezadovoljstvo u sebi. Imam dosta od toga, takva sam osoba, jednostavno menjam stalno okolnosti. Stalno se nešto borim i koprcam”, porčinje svoju priču za Radio Slobodna Evropa Sanja Nikolić.

U Berlinu je ostala slučajno.

“Saznala sam da je Nemačka jako povoljna zemlja za emigrante i u tom tranzitu sam odlučila da ostanem ipak u Berlinu jer to što Nemačka nudi emigrantima, ne postoji u Norveškoj, tako da sam onda prelomila i ostala ipak ovde”, kaže ona.

Kao i Sila, njen junak iz knjige, koji želi da bude čovek sa Zapada i vređa ga kada mu kažu da je gasterbajter, Sanja priznaje da taj osećaj preovladava i kod drugih ljudi koji su emigrirali sa ovih prostora.

“Ovde imate mnogo ljudi koji su zadržali taj dominantan model ponašanja kroz svoju subkulturu. Koji su došli sa tim i nikada se nisu izmenili. Toga sam mnogo videla ovde, kod naših ljudi konkretno. Ima ovde dosta i Turaka, imate ovde emigraciju, našu, tursku, italijansku, ljude koji su došli posle II svetskog rata. Njima su već unuci rođeni ovde, deca, pa unuci. Njihova deca su i dalje Srbi, koji govore nemački, ali i dalje slušaju našu domaću muziku, druže se isključivo sa našim ljudima, ali rade nemačke poslove”, ističe.

Kaže da, u suštini, emigrant nikada ne raskida sa sredinom iz koje je potekao.

“ To je individualno. Postoje ljudi koji se asimiluju i teže ka tome i odbacuje sve ono što je loše, što su poneli sa sobom, jer na žalost ima loših stvari na Balkanu, na primer, i usvajaju novo. Za mene je jedino nostalgija u jeziku. Ja se bavim jezikom i stalno tragam za tim razumevanjem po jeziku. Zato se uvek vraćam na druženja prevashodno sa našim ljudima i zato sam uvek okružena našim ljudima jer meni treba naš jezik, meni treba druženje, da sam u kontaktu sa našim jezikom”, zaključuje.

Ceo razgovor sa Sanjom Nikolić koji je putem Skypa vodila Ljudmila Cevtković možete pogledati u ovom video snimku: