Roman „Hodžina kći“ kao podsetnik na normalan život sa Albancima

Ja sam se u knjizi malo ispovedio preko mog glavnog junaka, možda i na malo žešći način nego kako treba, ali sam i podsetio da život sa Albancima nije onakav kakav volimo da ga slikamo, da smo se mi samo ubijali 100 i nešto godina sa njima, ne bi bilo ni njih ni nas, nego smo umeli da živimo kao normalni ljudi , zašto o tome ćutimo, pitam se ja?!, ispričao nam je Milorad Doderović na sinoćnoj promociji svog romana „Hodžina kći“ u Leskovačkom kulturnom centru.

Doderović iza sebe ima 40 godina novinarskog staža, a više od 25 radi kao dopisnik australijskog državnog radija SBS, autor je više publicističkih i dokumentarističkih dela i član Uprave i Izvršnog odbora UNS-a, a njegovo mesto rođenja je selo Marovac u multinacionalnoj opštini Medveđa, iz kojeg vuče duboko emotivno nasleđe.

Roman “Hodžina kči” je njegov književni prvenac koji govori o  zabranjenoj ljubavnoj  priči između Bore i Ramize, Srbina i Albanke, koji su se zavoleli kao deca, ali ih je život razdvojio, o ljubavi koja ne zna za granice, o zajedničkom životu Srba i Albanaca.

“Imam običaj da u posvetama na romanu napišem da je to najmanje što sam mogao da učinim za svoj zavičaj, za detinjstvo i jednostavno sada mi je lakše kad sam to napisao, ne razmišljajući uopšte da li se tu poštuju ona uređivačka i izdavačka pravila. Uostalom, kažu da je prvo književno delo najiskrenije, sve ostalo je udvaranje izdavačima i publici, a ja nisam želeo nikome da se udvaram, ali sam hteo malo i da kažem o jednom belegu koji sam nosio, pošto su moji bili na onoj pogrešnoj strani, bili su Bitlsi u vreme Drugog svetskog rata i čitav kraj, čitava Gornja Jablanica su bili zbog toga kažnjeni“, objasnio nam je autor, dodajući da u knjizi ima i dosta Leskovca jer je Leskovac ostavio veliki trag u njegovom životu.

O knjizi su, pored autora, govorili Miroslav Jović urednik u izdavačkoj kući „Svici“ i Dragan Radović iz LKC-a.

Jović je Doderovićev roman opisao kao knjigu o duši, o lepoti kraja iz kog pisac dolazi, o zajedničkom životu Srba i Albanaca, ali i o istim životnim problemima koje oni u ovom kraju dele.

„Doder je ovim romanom želeo da prizove pameti da zajedništvo može mnogo toga da nam pruži i mislim da je poruka ovog njegovom dela da ljubav za granice ne zna“, poručio je Jović, dok je Radović dodao da je Doderović ovim romanom nadmašio sebe kao novinara.

Roman je do sada promovisan u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Aleksincu i Leskovcu, a sledeća stanica od koje Doderović strepi je Medveđa.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Poreska uprava Leskovac pooštrava kaznenu politiku od 01.05., na pritisak Beograda. Kazne su neminovne i velike. Da li mogu da se odvoje kazna-dve i da se ovaj roman prevede na albanski, digitalizuje i pošalju svima na jugu (i Srbima i Arnautima) preko Facebook ads? Mislim da bi sve NVO podržale takvu akciju, a Država ne bi imala obraza da odbije. Bilo bi zanimljivo videti spisak NVO koje odbiju da pomognu.

vaš komentar